Свети оче Саво српски, Господ наш и Спаситељ, Исус Христос рече : „Ја сам чокот а ви лозе“. Саво, ти си калем племенити на том Чокоту Живота, калем који је примјером свога светога живота, љубављу према Богу и роду своме , сокове јерусалимско-небеског Чокота спровео, преко Хиландара, Студенице и Жиче, на свеколики род српски. Та лоза-Црква Христова, и ти сокови- ријечи Божије, доњели су гроздове, плодове слатке, светосавске. Гроздове боје крви, крви која истиче из пресветих ребара на Крсту копљем прободенога. Крви која је омила гријехе свих народа, па и твога Саво. Јер тај грозд на чокоту твога народа, остао би само плод дивљег и незнабожачког винограда, а тобом оче наш Саво , он је постао плод винограда који се благосиља и постаје Крв Спаситељева, која нам кријепи душу, исцјељује тијело и сједињује са вјечношћу божанском.
Светитељу Саво, први архиепископе српски, ниси свет јер си први, већ зато што си се трудио да будеш последњи на земљи, сада си међу првима у Царству Божијем. Било је прије тебе првих светитеља српских, и првих мученика, и првих кнежева и краљева, било је и послије тебе првих патријараха, царева и првака разних. Међутим, ти си од младости своје погружен у смирење, трпљење, скромност, у дубоку побожност и послушање Богу и роду своме, као последњи слуга на земљи, постао први, рода свога, у Царству Божијем. Крајеугаони камен, Христа, први си узидао у неразрушиви бедем тврђаве рода свога, Цркву српску православну, коју ни врата пакла нису до сада савладала, а неће ни до краја вијека, а било је много покушаја од тада до сада.
Свети оче Саво, знао си ти добро, да твој народ, да би спознао Онога који јесте, онај који је Логос-Ријеч-Слово, извор словесности, премудрости и истине, мора бити словесан. Зато си утемељио прве школе , преписивачке и књиговезачке радионице, преносио знање са истока из свих области и поучавао народ о томе. Отварањем прве болнице у Студеници засијао си српско поље медицине међу првима у Европи.
Светитељу Саво, апостоле српски, као Мојсије у Израиљу, оградио си нови Израиљ, род свој српски законом Божијим, као мудри, добри пастир стада Христовог који је рекао: „научите их да држе све што сам вам заповједио“. Утврдио си тако, преко законоправила и монашких типика, темељ законодавству српском, како духовном тако и световном. Твоја чувена жичка бесједа „О правој вјери“ , непрестано нас опомиње да се држимо вјере апостолске и вјере светих отаца, утврђене на седам Васељенских сабора. Светитељу Саво, оставио си ризнице свога оца земаљског пуне злата и сребра да би стекао блага Оца Небескога. Тако си и сам постао ризница највећег блага, а то је благодат Духа Светога. Само онај који је ризница ове благодати тај је извор мира. Зато си непрестано био онај који мири, измирује завађену браћу и спречава ратове и сукобе. Светитељу Саво, научио си свога светога оца, своју браћу и потомке, да граде цркве и манастире, да зидају предсобља Царства Божијега, Небескога Јерусалим , овдје на земљи. Сада, као драго камење и бисере , расуте, широм земаља српских, народ твој као у старозавјетну змију од мједи гледа у те светиње и види Христа.
Светитељу Саво, као што твоје светосавско чадо, чувени пјесник Војислав Илић , у једној од својих најљепших пјесама, посвећеној теби, каже: „вјекови су прохујали од чудесне оне ноћи“ , оне ноћи када си започео везивати конце српскога народа за Небеса, до дана данашњега, много је у тим вјековима прохујало туга и радости, пораза и побједа у твоме роду. Послије свих тих вијекова, ево, и овдје, вечерас, у твоме Улцињу, један грозд народа на твом светосавском путу до Христа, слави спомен твој. Овдје, у најјужнијем српском граду, као што нас љетно сунце грије, за које кажу да је најближе, најприсутније и најтоплије изнад овог града, тако нас ти оче Свети Саво у овим јануарским данима и у овоме времену , бременито искушењима, као сунце, својим светим примјером гријеш, а твој свети подвижнички, светачки лик, са иконе твоје нам свијетли и обасјава путеве којим ходимо.
Светититељу Саво, ево нас, стадо твоје сабрало се вечерас овдје, да ти принесе славопој и захвалност. Ово стадо, мало одазваних од много званих, сабрало се вечерас још и да ти ода извјештај , да се у Улцињу пламен у кандилима вјере не гаси. Твојим молитвама, оче Саво, сачувај град наш, јер ово је град твога рода. Он је твој од када је твој свети отац Симеон наслиједивши Улцињ и Свач од својих предака древних кнежева Војислављевића и Владимировића, Светога Јована Владимира, ове крајеве препородио и оживио и како историјски списи кажу, Улцињ и Свач су доживјели славу. Твој брат Вукан је био господар овога града, а његов син краљ Ђорђе је учинио град Улцињ својим престоним градом. Многи твоји потомци оче Саво, на разне начине били су покровитељи, обновитељи, ктитори и владари овога града: Стефан први , Јелена Фрушкогорска- краљица Уроша првог, Драгутин Немањић , Милутин Немањић, Стефан Други, краљ Владислав Немањић, царица Јелена Душанова, и њихов син Урош Нејаки. Балшићки печат највише је остао утиснут од стране твоје потомице, ћерке великомученика косовског Лазара, који је до тебе у Царству Божијем- Јелена Лазаревић-Балшић. Сви су они утврђивали наш град и били дио њега, а све поучени твојим примјером светим оче Саво. Зато је овај град твој град, и ови људи у њему који су крштени, твоји људи, светосавци. Да смо светосавци, Саво, потврђују и прославе твога спомена у Улцињу, послије ослобођења његовог од Агарјана, када је славио читав град. Дознајемо из архива тадашње штампе, да је тадашњи Улцињ , оче свети, приређивао велику радост теби на Небесима, када си гледао како читав град, са градским капетаном, општинским службеницима, учитељима из школе, пандурима, трговцима, све на челу са епископом и свештенством у литији, послије богослужења, силази на Пристан и прославља твој дан, до саме ноћи. То је твој град оче Саво.
Светитељу наш, молитвама твојим просвети нас, учитељу наш- научи нас, путеводитељу наш- покажи нам пут, началниче наш- уброј нас у твој свети род. Приносимо ти за узврат оцо наш добри, ово мало и скромно што имамо, наше срце, из којег ти појемо, играмо и зборимо вечерас. Пренеси наша мољења и свима светима из рода нашега, свима твојим чадима. Поздрави нам и наше недавно блажено представљене Павла патријарха, Атанасија епископа, а посебно оца нашег митрополита Амфилохија, и ако знамо да нас сви заједно слушате и посматрате.
Узвикујемо сви заједно са вама светима и ми на земљи: Слава Светој Једношутној и нераздјељивој Тројици Оцу и Сину и Светоме Духу, сада и увијек и кроза све вјекове !
