Izaberite stranicu

у Част Пресвете Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије

Према усменим предањима која су се сачувала у хиландарском манастиру, икона Млекопитатељница првобитно се налазила у надалеко чувеној Лаври Св. Саве Освећеног, у близини Јерусалима. Када је дошло време да њен оснивач оде из пролазног живота Господу, он се пророчанским речима обратио својој братији, рекавши – да ће их кроз извесно време посетити поклоник, царскога рода, такође са именом Сава, коме треба да буде поклоњена икона Богородице Млекопитатељнице као и његов игумански штап (патерица), у знак благослова од стране Лавре.

Њен оснивач, потоњи светитељ, Сава Освећени, у миру је отишао Господу, за време четврте године владавине цара, Јустинијана Великог (527. – 566.).

Више од шест векова је пролетело изнад ове надалеко чувене Лавре. Братија је памтила заповест свог духовног оца, преносећи с колена на колено завештање великог Светитеља. А икона је непомично стајала на свом месту, у очекивању испуњења пророчанства, које је пре смрти оставио оснивач, највеће Лавре на истоку.

Најзад у (13.) в. у Палестини се као поклоник тамошњим светињама појавио архиепископ српски, Св. Сава, син великог рашког Жупана, Немање. По поклоњењу моштима оснивача Лавре, Сави Освећеном, са зида је пао жезал његовог власника а икона Богородице Млекопитатељнице се покренула са свога постоља. И кад год би тих дана, Сава српски, приступао моштима Саве Освећеног – дешавао би се исти случај. Тек после његовог трећег уласка у манастирски храм, братија му је саопштила завештање свога духовног Праоца. Архиепископу српском је било уручено пророчанско завештање оснивача Лавре и поред чудотворне иконе Мајке Божије, коју су назвали Млекопитатељница, Лавра га је благосиљала иконом Тројеручицом и патерицом оснивача, Св. Саве Освећеног.

По повратку из Палестине у Србију Св. Сава је посетио Св. Гору и манастир Хиландар, који је тада оснивао. Манастиру је као неотуђиву баштину оставио икону Пресвете Богородице Млекопитатељнице и игумански жезал Саве Освећеног – смештивши их у келију звану Моливдоклисја, у Кареји.

Сада се ово непроцењиво благо чува у Типикарници Св.Саве, такође у Кареји, административном центру монашке републике Атон.

У овој Испосници кандила непрестано горе, молитва тече и само монах јаке духовне снаге у њој борави, чува је и одржава, по правилима које је још за живота, Св. Сава српски оставио. Већ дужи низ година, на овом послушању налази се отац Никодим, хиландарски монах, типикар Испоснице Светог Саве.

Сматра се да је икона Богородице Млекопитатељница једна од три највеће светиње рода српскога.

Њено празновање врши се 25. јануара по новом, односно 12. jaнуара по старом календару, при Карејској келији у којој почива.

Чуда

Царица Небеска је благоволела да се празнује и копија ове чудотворне иконе (која се налази у руском скиту Св. Пророка Илије, на Атосу); на  наличју су, на сребрној плочи, угравирани описи чуда која су од ње временом происходила.

Ова копија је припадала једном подвижнику непознатог имена, који је њоме благословио другог атонског подвижника – Тинисима; који је пак њоме благословио свога сатрудника у духовном животу, Великомученика Оптинског скита – Игнатија, који је 1848. г. послан у Русију, ради прикупљања добровољних прилога у корист манастира.

У Харкову се од копије иконе Млекопитатељнице десило прво чудо: одузимање обе руке столара, који је без дужног трепетног поштовања поправљао њен кивот а затим његово чудотворно исцељење после певања Молебана пред иконом.

После тог чуда уследило је мноштво других: у Јељцу, Задонску, Тули, Москви и др.градовима.

Изображење

Чудотворну икону по црквеном Предању насликао је по благослову саме Царице Небеске, Св. Апостол и Јеванђелист Лука, изобразивши на њој веродостојан лик.

Јединствена је у православном свету јер представља Младенца Христа како је држан на рукама Богородице док сиса дојку – на грудима Свете Богомајке.

Пресвета Дјева је приказана у Ризи топле наранџасто-браон боје, са извезеним радом, у танком црном боду. На глави Јој стоји позлаћена круна уоквирена златним орелом ; истоветан видимо и на глави Богомладенца Христа, са изузетним филигранским радом. Руке Њене као и Богомладенца Којег доји, оковане су чистим сребром, без икаквог украшавања.

Интересантно да је сам положај дојке, по жељи иконописца, изображен у висини и положају који не одговара уобичајеном приказу мајке која доји дете. Тиме се избегао телесни приказ и сам чин храњења је постављен на један виши ниво.

Она је Мајка Носиоца свега света. Хранитељка душа изгладнелих. Непресушни извор сваке добродетељи. Она из Које Је Живот произишао – сама  точи Живот свему свету.

Упркос свудаприсутној традицији Источне Цркве, икону Млекопитатељницу, Св. Сава српски је из велике љубави према Пресветој Дјеви – поставио на иконостас Испоснице у Кареји и то као престолну икону са десне стране – где према канонима православне Цркве, почива Господња икона (коју је поставио на левој страни од Царских двери).

Иконописана је на основу Јеванђеља да је Пресвета Дјева дојила оваплоћеног Господа Исуса Христа као Сина Свога – што је жена у Јеванђељу исповедила речима упућеним Христу: ,, Блажена утроба која Те је носила и дојке које си сисао ” (Лк 11,27).

О тој истини су такође говорили и писали и Свети Оци Источне Цркве – тако и Св. Јефрем сиријски каже у песмама на Рођењу Христовом:

,,Из утробе Дјевине изашао је Младенац и млеком се хранио и растао је поред деце – Син Господара свега. Света Дјева – Мајка давала је Христу млеко и Он се као човек хранио Њезиним млеком. Када се Господ хранио млеком Маријиним, тада је точио живот свему свету ”.

За Св. Јефремом певао је о Богородичином дојењу Господа млеком и Св. Роман Мелод а његове и друге црквене песме и химне о томе, ушле су у Богослужења наше Цркве.

Једна од тих црквених песама исписана је и на овој чудесној хиландарској икони у Карејској испосници Светог Саве – Млекопитатељници (егзапостилар на Успеније Пресвете Богородице).

Он се, у свом словенском преводу, налази на врпцама са леве стране на Ризи Богомајке; код Грка налази се на крају тзв. Великог Канона Богомајци, који је дело руку цара Теодосија Дуке Ласкара, а гласи:

,, Златоплетени стубе и дванаестозидни Граде, сунцеточни Престоле, Столицо Цара, несхватљиво је чудо: како млеком храниш Господа!? ”

Приредила: Елза Бибић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This