КРШТЕЊЕ ХРИСТОВО
Пошетала пречиста госођа,
Она земљом и свијетом шета
А на руке носи сина свога.
Сина свога Исуса Христоса;
Она срете Крститељ Јована,
Овако му говори госпођа:
„Ајд` овамо, мој Јоване куме!
Да идемо на воду Јордана,
Да крстимо Христа, сина мога.“
Одолен се бјеху подигнули,
И дођоше на воду Јордана.
Стаде Јован крстит` кума свога,
Од страха му књига испанула;
Но га пита пречиста госпођа.
„Што би тебе, мој Јоване, куме?“
„Како што је, моја мила кумо!
Помами се вода Јордан ладна,
Е не хоће вода потопити,
А сва гора попада на траву;
А полгедај више себе, кумо!
Ка ` се сломи небо на четворо.“
Говори му пречиста госпођа:
„А не бој се, мој Јоване, куме!
Е се није вода помамила,
Но се вода, куме, посилила,
Е се хоће од Христа посветит~!
А гора се Христу поклонила,
А није се небо саломило,
Но анђели небо расклопише,
Да гледају кад Христа крстимо.
Ено Господ на источна врата!~
Свети Јован књиге узимаше,
Те крстио Христа кума свога.
Јован Христа, а Христос Јована.
Од тада је и Крст настануо,
Све за милост Бога великога,
Да нам буде вазда на весеље!
Српске побожне песме
Избор: Милица Краљ
