Select Page

КРШТЕЊЕ ХРИСТОВО

Пошетала пречиста госођа,

Она земљом и свијетом шета

А на руке носи сина свога.

Сина свога Исуса Христоса;

Она срете Крститељ Јована,

Овако му говори госпођа:

„Ајд` овамо, мој Јоване куме!

Да идемо на воду Јордана,

Да крстимо Христа, сина мога.“

Одолен се бјеху подигнули,

И дођоше на воду Јордана.

Стаде Јован крстит` кума свога,

Од страха му књига испанула;

Но га пита пречиста госпођа.

„Што би тебе, мој Јоване, куме?“

„Како што је, моја мила кумо!

Помами се вода Јордан ладна,

Е не хоће вода потопити,

А сва гора попада на траву;

А полгедај више себе, кумо!

Ка ` се сломи небо на четворо.“

Говори му пречиста госпођа:

„А не бој се, мој Јоване, куме!

Е се није вода помамила,

Но се вода, куме, посилила,

Е се хоће од Христа посветит~!

А гора се Христу поклонила,

А није се небо саломило,

Но анђели небо расклопише,

Да гледају кад Христа крстимо.

Ено Господ на источна врата!~

Свети Јован књиге узимаше,

Те крстио Христа кума свога.

Јован Христа, а Христос Јована.

Од тада је и Крст настануо,

Све за милост Бога великога,

Да нам буде вазда на весеље!

                                Српске побожне песме

                                Избор: Милица Краљ

Pin It on Pinterest

Share This