Izaberite stranicu

На празник када наша Света Црква прославља Ваведење Пресвете Богородице, 4. децембра 2022. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија којом је предстојао протојереј Никола Пејовић. Проти Николи саслуживали су протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић као и протојереј Миладин Кнежевић.

Овом евхаристијском сабрању молитвено је присутвовао протојереј Бранко Вујачић.

Ријечима литургијске бесједе сабрани вјерни народ је поучио началствујући свештеник Никола Пејовић, који је у уводном дијелу обраћања нагласио да је евхаристијско сабрање, литургијско сабрање заправо небоземни сабор у којем се оприсутњује сами Христос Бог:

,,Литургија је небоземни сабор на којем Небо силази на Земљу у којој се Духом Светим оприсутњује сами Христос Бог који је са нама и у нама и међу нама”.

,,Овај данашњи сабор увећан је и том радошћу што данас прослављамо један диван празник, празник увођења Пресвете Богородице као трогодишње дјевојчице у храм, када су њени родитељи пошли да је посвете Богу да би пребивала у храму те да би се учила мудрости Божијој и не само да су отишли до храма него се тај неуобичајени догађај претворио у нешто чудесно. Првосвештеник је узео дјевојчицу и надахнут Духом Светим увео је у један дио храма који се зове светиња над светињама”. – бесједио је прота Никола.

Он је у даљем приближавању дубљег смисла овог празника образложио да самим догађајем увођења Пресвете Богородице у Храм у Светињу над светињама се заправо обзнањује да Пресвета Богомајка није обична дјевојчица, обично људско биће, него неко кога је Господ изабрао да сам постане Храм и смјестилиште несмјестивога:

,,Тиме је обзнањено да то није обично дијете, да то није обична дјевојчица, обично људско биће, него неко кога је Господ изабрао да сам постане Храм и смјестилиште несмјестивога, да буде она која ће нам родити Христа Бога, она која ће Сину Божијем дати људску природу и тако ће Син Божији постати Син Човјечији и у личности Богочовјека Христа помириће се Небо и Земља, загрлиће се Бог и човјек, Небо ће сићи на Земљу, да би се Земља узвисила на Небеса, Бог ће сићи међу нас људе и постати човјек да би ми људи могли да постанемо Богови по благодати”.

У другом дијелу пастирског слова, прота Никола је дао акценат на пост као средство спасења којим се уједно и спремамо да прославимо рођење Бога у тијелу ишчекујући тај догађај:

,,Ово је прва недјеља овог поста, поста којим се спремамо за тај чудесни догађај, којим се спремамо да прославимо рођење Бога у тијелу и ишчекујемо тај догађај. Зато би током овог периода поста и припреме требало да нам срце и душу преокупира та радост ишчекивања, а нема ништа љепше него радосно ишчекивати неки догађај. Сав наш живот није ништа друго него ишчекивање и очекивање. Када се зачне дијете у утроби млади родитељи чекају девет мјесеци да дијете дође на свијет, па сваки тренутак и дан броје када ће се то десити”.

,,Зато када запитамо и себе и друге: ,,Како и на који начин да постимо?” Ово је начин! Да срце наше буде испуњено радошћу исчекивања! Добро је да себе поправљамо и треба да гледамо своје гријехе и своје слабости, али, није добро да само у себе гледамо па макар то било из тог разлога. Јер нећемо онда осјетити истинску радост ни поста ни молитве ни празника ако не будемо загледани у Христа Господа. То је извор наше радости, Црква Христова је пројава те радости, а то је радост Царства Небескога”. – рекао је он.

Прота Никола је посебно указао на оно што је највеће призвање и достојанство слободе сваког човјека а то је жива заједница са живим Богом, која исцјељује, преображава и поништава наше изједначавање у коначности са нашим слабостима:

,,Бог је дошао у овај свијет због човјека, због мене, тебе, свих нас заједно! Дошао је да узме наше слабости на Себе, дошао је да их исцијели, преобрази, да нам каже да то што имамо слабости – нисмо то ми! Није то оно што нас исцрпљује! Није то оно што је коначна ријеч о нама! ,,Ви сте створени за заједницу са Богом! И ја долазим у овај свијет да вас уведем у ту заједницу!” – поручује Господ”.

Он је потом акцентовао да Бог није дао Себе сваком човјеку понаособ резервисано или прорачунато на кашичицу, већ је дао свог Себе по љубави својој, зато и тражи и очекује да и ми и у тјелесном и у духовном смислу предамо и себе и једни друге Христу Богу:

,,Зато из те радости, из тог радосног очекивања произилази наша жеља да се што боље припремимо за тај догађај! Из те радости произилази и наша потреба да љубимо Бога свим срцем својим, свом душом својом и мишљу својом, свим умом својим, цијелом својим бићем, јер Бог није дошао на кашичицу и дао нам себе на кашичици, него нам је дао цијелога Себе без остатка! Зато и тражи и очекује да и ми себе и у тјелесном и у духовном смислу предамо и себе и једни друге Христу Богу!”

Прота Никола је акцентовао да је потребно у пост и молитву као средства која воде ка спасењу унијети вјеру, радост, љубав према Богу и према људима, будући да тек тада пост и молитва добијају на важности:

,,Нису пост и молитва циљеви сами по себи. Пост и молитва су средства ка спасењу. Зато ако у њих не унесемо вјеру, радост, љубав према Богу и љубав једних према другима, онда тај пост и молитва немају никакве важности! Зато овај данашњи празник и ова прва недјеља поста, овај наш пут у сусрет Богомладенцу Христу, јесте прилика да се заједно у овом Храму Васкрсења помолимо Богу да нам дарује ту радост, да нам дарује ту савршену љубав према Богу и љубав једних према другима, да Бог препозна да смо Његови, да смо ближњи Његови, као што је Он ближњи наш!”

,,Ми се спремамо да дочекамо тај празник, када ће Небо и Отац Небески даривати Земљу и свакога од нас, Сином својим Јединородним да сваки који у Њега вјерује не погине него да има живот вјечни!” – поручио је напослијетку протојереј Никола Пејовић.

Борис Мусић

Pin It on Pinterest

Share This