После краће болести српски књижевник и песник, члан САНУ, Милован Мића Данојлић, преминуо је данас у Француској потврдили су Танјугу у породици књижевника.
Милован Данојлић рођен је 3. јула 1937. године у Ивановцима крај Љига.
Основну школу завршио је у родном селу, а ниже разреде гимназије похађао је у малом месту, седам километара удаљеном од његове куће, до кога је свакодневно долазио пешице.
Прву збирку песама објавио је 1959. године под називом „Како спавају трамваји”. Своје песме углавном је намењивао деци, али и њиховим родитељима, а посебно се истиче поема „Дечји законик” у којој Милован истиче обавезу родитеља да деци обезбеде срећан и безбрижан живот.
Данојлић је дипломирао 1973. године на Одсеку за романистику на Филолошком факултету у Београду (Група за француски језик и књижевност). Сарађивао је као стални и спољни сарадник у дневним листовима „Борба” и „Политика”, у недељницима НИН и „Печат” и бројним књижевним часописима. Од 1984. године живео је и радио у Француској, где је у два наврата радио као лектор за српскохрватски језик на Универзитету у Поатјеу. За иностраног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2000. године, а за редовног 2018. године.
Милован Данојлић је објавио више од 70 књига белетристике и поезије на српском језику. Приредио је и превео велики број књига из књижевности за децу, а преводио је и дела познатих писаца попут В. Шекспира, Ш. Бодлера, Ј. Бродског, Е. Сиорана, Л. Арагона, Е. Паунда, В. Б. Јејтса, Е. Јонеског, П. Клодела, писана на француском и енглеском језику.
Неке од најпознатијих Данојлићевих књига су „Нека врста циркуса”, „Драги мој Петровићу”, „Личне ствари – огледи о себи и о другима“, „Балада о сиромаштву”, „Личне ствари : огледи о себи и другима”, , „Србија на западу”, „Добро јесте живети”, „Писма без адресе”, „Исповест на тргу”…
У једном интервјуу за наш лист, Данојлић је о поетском путовању навео: „То путовање је само себи циљ, и оправдано је по мери изражајне убедљивости. Јак и тачан израз ослобађа, без обзира на садржај и угао гледања. Не знам колико у томе успевам, на другима је да процене. Од светског зла, и од самог себе, повремено се одмарам пишући дечје песме. Што се тиче ироније, она обезбеђује отклон према појавама и збивањима. Она изоштрава поглед одозго и искоса, обезбеђује спасоносно растојање, ограничава муку живљења. Дошло време за свођење рачуна, у животу и у поезији”.
Познати писац је говорио да није имун на захтеве сујете, али да му је истина важнија и дража.
–Можда је моја скромност плод силне нескромности и разочарања у оно што сам достигао. Строг сам – нису ми потребни критичари. Шта год о мени рекли, ја сам у порицању отишао даље од њих. Поезија, између осталог, полаже тежак испит из искрености. Строгост упућује на скромност, а скромност је ствар интелигенције, до које веома држим – истакао је писац.
Рекао је и да су за њега порази поучнији и људскији од победа.
– Победе заглупљују. Погледајте шта све данас чине светски моћници, па ћете се уверити у тачност овога што рекох. Поуке од пораза су непотрошиве, док се капитал победника из дана у дан троши и изопачује. Овај низ губитака, од почетка деведесетих, учинио нас је мудријим него што смо били. Остаје нам да јачамо изнутра и да верујемо у победу врховне правде, без тријумфа, истицао је Милован Данојлић.
Нинову награду добио је за дело „Ослободиоци и издајници”. Добитник је Октобарске награда Града Београда, Змајеве награде, признања „Бранко Ћопић”, „Исидора Секулић”, „Десанка Максимовић”, „Златни сунцокрет”, Жичке хрисовуље, награде „Милош Ђурић” за преводилаштво, „Раде Драинац”, Ордена Светог Саве, Велике награде Иво Андрић…
Извор: Политика
