Izaberite stranicu

Литургијским сабрањем у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици данас, 1. октобра, почела је прослава деветогодишњице освећења ове светиње, као и трећи Сабор Кола српских сестара Србије, региона и дијаспоре, који се ове године одржава у Црној Гори.

Свету архијерејску литургију је служио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије , уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа.

Након благосиљања славских приноса, сабранима се обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије који је подсјетио да се 7. октобра навршава девет година од освећења овога светога храма и указао на стари обичај саборног обиљежавања спомена на тај велики догађај.

Обичај празновања Дана освећења храма  потиче из давних времена, од када је Св. цар Константин подигао храм Васкрсења Христовога у Јерусалиму и послије његовог освећења 335. године, тај празник званично је установљен и у календар уведен као Дан обновљења храма.

“Прослављање годишњице овога храма исто тако можемо назвати Даном обновљења храма, јер приликом освећења од онога храма који је озидан, украшен и који има своју форму и облик, и своју љепоту, он постаје потпуно нови храм. Зашто? Зато што га се дотакла вјечна божанска новина, благодати Духа Светога и храм се приликом освећења облачи у вјечну свјетлост и вјечна ванвремена новина пребива у њему до скончанија свијета и вијека”, бесједио је Владика, додавши да та новина обнавља и све оне који се у њега сабирају на светим службама Божијим, а свака света служба је увијек нова.

Митрополит је казао да се данас сјећамо свих добротвора, приложника, градитеља Саборнога храма, а посебно блаженопочившега Митрополита Амфилохија, који је себе уградио у овај храм и овдје својим гробом починуо:

“Сјећамо се његових заслуга, али и многих других који су заједно са њиме градили овај храм и молимо се за све! Већина, хвала Богу, од добротвора овога храма су још увијек живи, али их има доста који су отишли у наручје Божије, па се за живе и оне који су заједно с нама молимо Богу за њихово здравље и напредак, за сву срећу и благодат Божију, а оне који су отишли у наручје Божије спомињемо их као Божије угоднике и као оне који су се кроз овај храм уписали у књигу вјечнога живота.”

Поред празновања спомена обновљење овога светога храма, други повод данашње свечаности је Сабор Кола српских сестара из Црне Горе, Србије, Републике Српске, Македоније…

“Ово је прилика да заблагодаримо Колима српских сестара на њиховом труду, на љубави и доброти, јер оне у име Божије шире Божије милосрђе, посјећују болесне, сиромашне, тужне, напуштене, остављене и све оне којима је милост и помоћ Божија потребна и то је велика служба”, казао је Митрополит и подсјетио на велике заслуге Кола српских сестара у историји наше Цркве и у отаџбини, а посебно у дијаспори.

По његовим ријечима ово сабрање  је један диван и свијетао, веома радостан и свечани догађај:

“Нека Господ благослови наше сестре, које помажући у име Божије свима онима којима је помоћ потребна, нарочито болеснима, избјеглима, несрећнима, тужнима, жалоснима, заиста иду путем спасења. То је најпречи пут за спасење свакога човјека, да помогнемо ономе коме помоћ треба. То се открива као Божије милосрђе и онај који долази у име Господње доноси Божије милосрђе у дом онога коме то милосрђе треба, а свима нама треба Божије милосрђе, Божија милост и праштање и доброта и благодат.”

Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је честитао свима празник и годишњицу освећења Саборнога храма Христовог Васкрсења:

“Свима на здравље и спасење, Бог вас благословио! На многа и блага љета! Нашем о. Драгану, свештенству овога светога храма, који се труде вршећи редовна богослужења, дочекујући вјерујући народ и излазећи сваком у сусрет, нека Бог да снаге и крепости и мудрости да свету службу у овоме светоме храму врше како је то Богу угодно!”

На крају Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је упознао сабране да ће се, у циљу унапријеђења црквеног живота, отац Никола Пејовић са Храма Светих 42 мученика момишићких, гдје је много урадио и велику мисију направио, прикључити братству овога Светога храма. Отац Павле Божовић, који се показао као ревносан служитељ Олтара Божјега, од сада ће бити у момишићком храму, да настави дјело о. Николе, док је нови свештеник Иван Црногорчевић постављен у Храм Светог великомученика Димитрија, на мјесто оца Павла.

“Таква је потреба Цркве и тако се увијек радило, да се иде са мало лакше на мало теже дужности, јер то Цркви треба. И зато ћу замолити браћу свештенике, да све ове службе прихвате као од Бога, и заиста јесу од Бога, а за потребу Цркве, са циљем унапријеђења црквенога живота. Амин Боже дај! Бог благословио наше добре и честите свештенике, нека их Бог укријепи својом благодаћу и милошћу. На многа и блага љета”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

***

Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици свечано је освећен прије девет година, 7. октобра 2013. на празник Свете првомученице Текле, чије се честице моштију налазе у њему.  Храм су освештали седморица првојерараха помјесних Православних цркава на челу са патријарсима: васељенским г. Вартоломејем, руским г. Кирилом и српским г. Иринејем. Поред тројице патријараха храм су освештали још архиепископи: кипарски Хризостом, атински Јероним и албански Анастасије и Митрополит варшавски и све Пољске Сава.

Храм Васкрсења се градио пуних 20 година, а његова градња, са благословом Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, почела је 1993. године.

***

Трећи Сабор Кола српских сестара Србије, региона и дијаспоре у организацији Заједнице Кола српских сестара Црне Горе, почео је јуче 30. септембра у манастиру Острог, а завршиће се сјутра, 2. октобра, у Херцег Новом. Данас, након литургијског сабрања, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици одржаће се Саборна скупштина. Како је раније најављено на свечаном дијелу Скупштине, након благослова, бираће се нова предсједавајућа Сабора, а у радном дијелу ће се разматрати како да сва учлањена Кола дају дјелотворан заједнички одговор на природне непогоде и сличне ситуације, као и како да приликом пружања помоћи, превазиђу ограничења која им намећу државне границе или просторна удаљеност.

Коло српских сестара је основано у Београду 1903. године, након чега су се одбори оснивали по цијелој Србији и региону. Дјеловање и рад Кола српских сестара је обустављен почетком Другог свјетског рата, а настављен  почетком 90-их година у Црној Гори, Србији и осталим дјеловима региона.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

Фото & видео: Борис Мусић

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This