Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог Николаја у Ријеци Црнојевића, 23. април 2020. године
Христос Воскресе!
,,Крстите се у име Исуса Христа.” Поручује Свети апостол Павле прије двије хиљаде година, а Господ, у Јеванђељу које смо управо читали, каже да једино они који се одозго просвијетле, они ће задобити царство небеско, који се роде одозго. Па Га пита Никодим, онај учитељ јеврејски који је тајно долазио код Христа: ,,Како се може човјек поново родити и да се врати поново у утробу матере своје?” А Он каже: ,,Само они који се роде водом и духом, они ће видјети царство небеско.”
Ево једно од таквих мјеста, гдје се испуњавала та заповјест Божија, заповјест Христова, пет вијекова. Пет вијекова је на овом мјесту, у овом храму Светога оца нашега Николе, испуњавана заповјест Божија и само Господ знаде колико је оних који су овдје примили свету тајну Крштења, који су се одозго родили и који су кроз ову древну светињу задобили царство небеско, од времена овдје када су били и ондашњи зетски владари, а и када су били митрополити зетски, Висарион и Вавила. Овдје су они столовали такође када је Митрополија зетска била приморана да напусти Превлаку Светих архангела и једно вријеме је боравила у оном храму у коме је служио и Свети отац наш Сава, па се онда одатле и поново наставило то бјежање до Пречисте Крајинске, па су из Пречисте Крајинске прешли у манастир Ком, који су основали Црнојевићи, и онда са Кома из Спужа су доспјели овдје, на Обод, гдје је било сједиште зетских митрополита и Црнојевића владара.
Овдје, на овом мјесту, поставили су тај свети темељ и кроз вијекове се на овом мјесту увијек изнова догађа то Божије чудо, наставља се та света заједница Цркве Божије на Ободу овдје, гдје је штампана и прва штампана књига у ободској штампарији, која је овдје започела и која је, на крају, пренијета била на Цетиње. Дакле, једно од најзначајнијих мјеста у историји Зете, односно данашње Црне Горе, то јесте управо Обод, мјесто гдје и данас поново оно васкрсава, а његова историја је историја која је сагласна са историјом самога Господа. Као што је и Он прошао на овој земљи кроз Распеће и кроз Васкрсење, тако је и ова светиња, Њему посвећена и Светом оцу Николају, Његовом вјерном сљедбенику, и ова светиња је пролазила кроз вијекове кроз Распеће, али је увијек изнова васкрсавала. Распињана, претварана и у џамију у своје вријеме, шта све није се са њом догађало, али увијек изнова она је враћала своју првобитну љепоту. И у ово наше вријеме, такође, поново је она васкрсла послије оног новог гоњења Цркве Божије и прогоњења и рушења светиња Божијих послије Другога свјетскога рата.
Један од оних који је себе уградио у ову светињу, међу бројнима кроз вијекове, јесте и блаженог спомена сада, наш Владо Јовићевић. Он је, сјећам се добро, ’90-их година, кад сам дошао овдје за митрополита црногорског, први човјек кога сам овдје срео, који ме је дочекао при овој светињи, и онда још запостављеној светињи, био је управо Владо Јовићевић. Он је био и први потпредсједник Епархијског управног одбора Митрополије црногорске ’90-их година и био је ту много година као прва личност између свих вјерника у Црној Гори при Митрополији црногорско-приморској. А онда и овдје, када је почела обнова ове светиње, он је био један од најактивнијих у том обнаљању, у вријеме када су дошли овдје први монаси, онај Серафим, који је био овдје јеромонах из Француске, па онда послије тога овдје су били и други, био је садашњи епископ полошко-кумановски Јоаким, па су онда послије били овдје у Црквени одбор који се обновио, гдје је Владо био један од најзначајнијих личности у том обнављању и ове светиње и других светиња овдје око Ријеке Црнојевића. И то је оно што је васкрсло ову светињу и њена историја је у знаку Распећа, али и у знаку Васкрсења! Поново је она васкрсла. Прво су биле сестре монахиње, сад су се вратили монаси, као што су били прије пет вијекова, светиња је васкрсла да би ми, кроз њу и преко ње, васкрсавали. И овдје је, дакле, уградио себе, разапет заједно са светињом наш Владо Јовићевић. И ево, Господ га је призвао у Своје царство, Њега који је одоздо рођен Духом Светим, рођен и препорођен, који је остао вјеран својим прецима Јовићевићима, најзначајнијем братству ових простора, вјеран и њима и ономе духу који је њих руководио кроз вијекове. И зато данас, служећи ову службу Божију, ми се молимо и за покој нашега Влада, а у исто вријеме молимо се за покој и задобијање царства небескога свих оних који су кроз вијекове себе уграђивали у ову светињу, ево до наших времена.
Господу нашем, дивноме у светима Својим, предивноме у оваквим светињама распетим и васкрслим и васкрсаваним, дивноме и предивноме у Божијим људима, који су кроз вијекове себе уграђивали у овакве светиње и, преко њих оне васкрсавале, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
