Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у малом Храму Светог Саве на Врачару, на Цвијети, 11. априла 2009. године
Ријечи пророчке су се испуниле на овај дан, на Цвијети, дан када је Господ ушао у Јерусалим и када је народ распростирао своје хаљине испред Њега и пео се на дрвеће, када су дјеца носиле палмове гранчице и пјевала пјесму: ,,Осана! Осана! Благословен који долази у име Господње!” Ту свету пјесмо ми пјевамо, ево, већ двије хиљаде година. Господ, који је дошао међу нас и постао као један од нас, примивши људску природу и људско тијело је остао у обећању са нама. Сва хришћанска покољења, од онда до данас, пјевају ту пјесму: ,,Осана на висини! Благословен који долази у име Господње!” Пјесма Христу, Богомладенцу, пјесма којом су дјеца припремала Његово страдање, Његово Распеће, али и Његово Васкрсење. Једини, да кажемо, радосни дан у животу Христовом је управо био тај дан, дан када је Он ушао јашући на магарету и на маломе ждребету, по ријечима пророка древнога: ,,Ево, Цар твој улази на магарету!“ И тај Његов улазак у Јерусалим је улазак Његов у Јерусалим наших душа и наших срдаца.
Многи су се питали како је изгледао Христос и ми се и данас питамо, јер није онда било фотографа као што данас има, нити фотографских апарата, нити сликара оваквих каквих данас има, па да слика Његов лик. Међутим, има једно дивно свједочанство о Њему и о Његовом чудесном лику које је такође записао Свети пророк Давид. Каже свето предање, када је пророк Давид био чобанин, када је чувао овце по витлејемским пољима, била је једном велика врућина па се сакрио у пећину, да би се сачувао од жеге. И ту, уморно дијете је заспало. И спавајући осјетило је страшну опасност, осјетило је да га нешто стеже, стеже непрекидно! И дијете се пробудило од тога притиска и имало је шта да види: oпасна и отровна змија била се одмотала око њега, око читавог његовог тијела. И таман се змија спремала да га угризе за његово лице, а онда је Давид престрављен од тог ужаса са којим се срео завапио: ,,Господе, спаси ме!” И у том тренутку појавило се, каже предање, дијете неописиве љепоте! И сва пећина је била испуњена неописивом свјетлошћу, свјетлошћу која је ту змију, отровну и опаку, претворила у прах и пепео и спасила Давид! А када је цар Давид касније постао цар и пророк, онда је он у свом псалму записао сљедеће ријечи: ,,Ти си најљепши од синова људских, благодат тече са усана Твојих!” И кажу тумачи да је он то записао сјећајући се онога дјетета које га је обасјало у пећини у Витлејему, у којој се то дијете касније родило у витлејемској пећини. И тим ријечима је он описао лик Христов, да је Христос најљепши између свих синова људских. Нема човјека, нема пјесника, нема писца, нема сликара који би могао да опише Његов лик! Зато црквени пјесник и каже: ,,Описао си се тијелом Ти који си неописив Својим божанством.” Описао се људским тијелом, постао је као један од нас, али остао је неописив и неизрецив и остала је ова дивна пјесма коју ми данас пјевамо: ,,Осана на висини! Благословен који долази у име Господње!”
Нека је благословен велики празник уласка Господњег у Јерусалим, нека су благословена наша дјеца која данас попут оне древне дјеце пјевају ту дивну пјесму, нека су благословени празници страдања Христовог, Великог петка Распећа Његовог ради нас и ради нашега спасења, Велике суботе Његовог почивања у гробу и величанствени празник Његовог светог Васкрсења. А ми ћемо сада, одавде, бити у миру, појући пјесму коју су пјевала дјеца и оне прве Његове вјерне душе прије двије хиљаде година. Пјевајући ту пјесму ми ћемо сада изаћи на литију, прво ће са крстовима изаћи дјеца, са врбовим гранчицама, а онда ћемо ићи око Храма Светог Саве, великог храма и вратити се поново у овај мали Храм Светог Саве. Срећан празник!
Транскрипт Данило Балабан
