У Светогеоргијевском дому је синоћ одржано предавање о Светој Марији Египћанки. Предавач је био свештеник Драган Станишић.
Постати сав свет, и душом и тијелом, то је наш позив, каже Јустин Поповић. То је норма , правило вјере, логика и природа јеванђелске вјере. Хришћани добијају од Христа свете силе да воде свети живот. Живећи Христом, светитељи и творе дјела Христова.“ Све могу у Христу који ми моћ даје „(Филиб. 4,13). У свом предговору Житија светих он каже: Када је Бог постао човјек онда је и живот Божански постао живот човечански и моћ Божанска постала моћ човечанска. Житија светих су свједочанство о јеванђељу Спасовом као новом животу, животу благодатном, богочовечанском, чудотворном и истинитом. У Житијима светих показали су се многи путеви спасења, просвећења, освећења, преображења, обожења, показали су се сви начини на које људска душа савлађује гријех, савлађује сваку смрт и сваког ђавола. Како се од грешника постаје праведник, ето безброј примјера у Житијима светих. Света Марија Египћанка је послије пет деценија подвига у пустињи рекла: Ја сам жена грешница, но светим крштењем ограђена. У својој молитви Богородици, она каже: „О, Дјево Владичице, која си Бога Логоса Телом родила и Који је зато постао човек да зове грешнике на покајање, помози мени усамљеној која ни од кога немам помоћи, да видим Часно Дрво на коме би тијелом распет Бог од Тебе рођени , Који крв Своју даде за моје искупљење“.
Марија свједочи да када је ушла у Цркву удостојила се видјети како је Господ готов да прими оне који се кају. Она је чула глас: „Ако пређеш Јордан наћи ћеш добар мир“, и то дословно схватила и кренула одмах . Када је стигла до цркве св. Јована Крститеља крај Јордана, помолила се Пресветој Богородици да је упути куда сама Пречиста хоће. Када је Марија дошла у пустињу остала је ту 47 година, чекајући Бога Који је спасава од малодушности и бура борећи се са својим, како каже, безумним жељама као са љутим зверовима. Молила се Богородици да од ње одагна помисли које смућују душу. И пошто би дуго плакала и у груди се искрено ударала, свјетлост би је са свих страна обасјала и спокојство би завладало њеним бићем . Није се дизала са земље дан и ноћ док је та слатка свјетлост не би обасјала и смућујуће јој помисли одагнала. Хранила се зељем које се налази у пустињи, а зими је много пута дрхтала од хладноће, али је разноврсна сила Божија сачува. Још је, каже, „хранила се и покривала ријечју Божијом“ , која држи све и сва. Од како је прешла Јордан, не видје другог човјека осим, пред крај живота, монаха Зосиму, којег Бог посла да је причести. Исто тако, није видјела ни звера нити коју другу животињу. Зосими је рекла да се књигама никад није учила, нити чула другог гдје чита или пјева, него жива и дјелатна Ријеч Божија учила је знању
