Izaberite stranicu

ВЕЋ 32 године уочи Савиндана пред читаоце стиже ревија за духовну обнову, подсећајући на поруке и трагове српског просветитеља Светог Саве, али и друге каменове темељце српског рода, догађаје и људе и афирмишући народну традицију и стваралаштво младих аутора.

А све је почело у 1680. броју пријепољског листа “Полимље”: објављен је подлистак посвећен Савиндану и одлуци просветних власти да се, после пола века, Савиндан обележава као школска слава. Тада је обнародавана и иницијатива за оснивање Милешевског културног клуба “Свети Сава”, са задацима на плану духовне и материјалне обнове и обележавања значајних јубилеја.

Под окриљем клуба, “Савиндан” од другог броја постаје огледало рада културних и јавних прегаоца које окупља. Убрзо, од петог броја добија нову концепцију и корице у колору и са осам почетних достиже 88 страна.

– Наш годишњак није уско профилисан у погледу тема и садржаја, највише личи на некадашње алманахе. Најчешће су у њему заступљене историографске теме везане за ближе и даље догађаје из наше прошлости, како оне са ширим значајем за српски народ, тако и оне везане за просторе Старе Рашке, те завичајна збивања у полимским градовима и шире. Трудимо се, пре свега, да осветљавамо заборављене или скрајнуте теме, као и да афирмишемо заборављену или укинуту народну традицију и обичаје – казује за “Новости” о концепцији Зоран Малешић, председник Главног одбора МКК.

Настајући и опстајући у провинцији и у сталној оскудици, “Савиндан” излази захваљујући скромним буџетским средствима, а често и дотацијама појединаца и фондација. Tек изашао из штампе, 32. број “Савиндана” доноси текст историчара уметности Зорице Златић Ивковић о седам векова манастира Грачаница, новинара Милана Цмиљановића о девет деценија новинарства у Полимљу и Зорана Малешића о 150 година Призренске богословије.

На страницама су и прилози о црквама Рамача код Страгара и Брезова под Мучњем, о Будимљанској епархији кроз векове, као и подсећање Милеве Малешић, уредника “Савиндана”, на Миливоја Пушицу, неимара манастира Давидовица.

– Широка је лепеза сарадника “Савиндана”: од универзитетских професора и афирмисаних научних радника из разних области, преко новинара и публициста локалног значаја до истраживача аматера који, често, постижу значајне резултате. Имамо и сараднике који су прве своје радове публиковали у “Савиндану”, а сад учествују на научним скуповима мањег или већег значаја – подсећа Малешић.

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This