Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Стањевићи, 2. јануара 2008. године
Браћо и сестре, у овој древној, светој лаври, Господ удостоји нашега брата Ратка да прими ангелско звање небеско и да прими за свога покровитеља Светога Игњатија Богоносца. То је оно дијете које је Господ узео у Своје наручје, да би посвједочио да ако не постану као дијете, неће видјети царства небескога. То дијете, које је Бог примио у Своје наручје, постало је епископом антиохијским и постао је Богоносац. Носио га је Господ у Своје наручје, он је носио Господа у своме срцу, своме бићу. Уписао Га је неизбрисивим словима у сво своје биће. Тако да, када су га растргли лавови, у римском Колосеуму, само срце његово је остало, у коме је било уписано огњеним словима име Христово. И у животу, и у смрти и послије смрти, он је загрлио Господа и Господ га је примио у Своје наручје и у Своје царство небеско.
Ево, дакле, тај и такав светитељ је покровитељ нашега брата Игњатија. Бог је у овој светој лаври, у којој је ово прво монашење послије сто осамдесет година, ако не и више од двије стотине година. Као што је познато, ова лавра је била отета, оскрнављена од аустријске силе, била је разорена шездесетих година 19. вијека. И као рушевина остала је до недавне прошлости. Док није Бог послао, блаженог спомена, игумана Димитрија, који је овдје уградио и свој живот и своју милост у темеље ове светиње, започевши својом жртвом обнову ове светиње, а плод те његове жртве и његовог обнављања, између осталог, је, у право, ово монашење новога монаха лавре. Древне лавре, која је изњедрила, кроз дуге вијекове, дивне изданке, међу којима је и Свети Петар Цетињски, слава му и милост, и многи други који су овдје служили Господу и, преко Стањевића, служили и своме народу.
Нека би Господ ове првине, ове лавре небеске, коју представља наш брат Игњатије, нека би их умножио и нека би њему подарио онога огња којим је био испуњен његов духовни покровитељ, Свети Игњатије Антиохијски. Онога огња који је донео Христос са небеса и за кога је рекао: ,,О, како би ми се хтјело да се тај огањ разгорио.” Тај огањ је сишао и ове свете ноћи на брата Игњатија и нека би га тај огањ гријао и чувао, просвећивао. Свјетлост лица Христовога да му свијетли и да му освјетлава путеве Господње у све дане његовога живота, да би испунио оне ријечи које смо прочитали: ,,Ви сте свјетлост свијета.“ Христове ријечи да свијетли душа његова, да свијетли кроз њега ова лавра, да свијетли људима и да људи, гледајући њега, испуњенога свјетлошћу и врлина, да прослављају Оца нашега, који је на небесима.
Христу Богу нашем, вјечној свјетлости тројичној, дивној у светима Својим, дивној у Светоме Игњатију Богоносцу, у Светој мученици Јулијани, Светом оцу нашем Петру Кијевском, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.
Tранскрипт Данило Балабан
