Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цркви Светог архангела Михаила на Луштици, 31. децембар 2006. године
,,Благословен си Боже отаца наших и достојно је хвале и прослављања име Твоје у вијекове вијекова.” Тако су, сви они који су били кроз вијекове вјерни Богу и до Христа, а нарочито од Христа до данашњега дана, благосиљали Бога отаца наших и прослављали Његово свето име, знајући да ће име Његово бити прослављано у вијекове вијекова. Бог коме ми служимо, коме се ми клањамо, у кога ми вјерујемо, којим ми живимо, којим ми дишемо, није апстрактни бог философа и учењака. Није то ни нека сила као што обично неки кажу: ,,Има нека сила.” Он јесте сила на којој почива овај свијет, којом је створен овај свијет и којом се одржава овај свијет, али је Бог и нешто много, боље речено неко много већи и савршенији и од те Његове силе – Он је Бог отаца наших, Бог Аврама, Исака и Јакова. Ми следујући тим Светим оцима, онима које је Бог изабрао, који су Богу служили, Њега исповједали и Њега проповједали, сљедујући Њега ми исповједамо Њега, живога Бога, Бога који је Бог живих, а не Бог мртвих, за кога мртви не постоје, јер је све живо што се храни Његовом силом и Његовом свјетлошћу, тог и таквог Бога ми служимо.
Њему се клањамо, Њему који није неки далеки бог, туђи бог, одсутни бог, него Бог који је дошао међу нас, који је разговарао са овима нашим, који је разговарао са Нојем, разговарао је са Енохом, чија су имена записана у Књизи Откривења Божијег, у Старом завјету. Разговарао је са Аврамом, Исаком и Јаковом. Јаков је видио и љествицу у оном чудесном виђењу и која је предсказање на Пресвету Дјеву, која ће повезати небо и земљу, која ће примити небо и Творца неба и небеса у своју утробу и тако сјединити небо и земљу. Створени свијет са Богом нествореним, створену природу са неизрецивом божанском природом, Бога са људима, људски род са Оним који га је створио. То је, дакле, Бог отаца наших. Свети оци су вјером живјели, вјером дисали, на земљи се рађали, земљом се хранили и другим даровима Божијим, али су небом дисали, небом живјели, као што небом живи и дише све што је на земљи! Има неких који кажу за нас Србе како смо ми некакав небески народ и да је прошло вријеме небеског народа. Забога, хоће да буду земаљски они. Слијепци не виде да све што је на земљи да оно живи небом! Да ли би могао цвијет да процвјета и да никне из мртве земље да није неба и небеске топлоте која загрије утробу земљину, освешта је и просије и из неба никне цвијет. Да ли би могла травка да узрасте да није сунца небеског. Да ли би могла било која биљка која је на земљи да живи и да плод доноси, да није неба и небеса. Да ли би могло постојати било шта на земљи, и у мору и у ваздуху и на земљи, видљиво и невидљиво, да није тога споја између небеса и између земље. Да ли би могао постојати човјек да није небеског дара, небеске божанске ријечи, силе небеске која је обликовала прах земаљски и задахнула га дахом живота. И тај живот је цијена тога праха.
То знамо и видимо када тај дах небески, божански дах напусти прах, шта остане од онога што је земља, без обзира колико она била уобличена чудесно у љепоту живих створења, у љепоту људскога бића, претвара се све то у прах и пепео, враћа се земља земљи онога тренутка када изгуби тај животни божански дах и када се он удаљи, по неким чудним Божијим судбама и божанском промислу. Дакле, све што на земљи живи, оно живи небесима и додиром са небесима! Тако то важи за сва бића, то важи за човјека. Тако то важи не само за једног човјека, то важи за један народ, за све земаљске народе! Сви земаљски народи небесима живе, небесима стреме, а нарочито стреме небесима они који су духовно прогледали, којима је Бог открио свете тајне, а управо то јесу свети Божији људи, Свети оци, који су вјером живјели, који су вјеру посвједочили. Посвједочили су Бога кога су видјели. Боговидац Мојсије, један од дивних великих отаца и законодаваца, није он причао напамет о Богу, измишљао своје бајке и своје приче. Њему се Бог јавио! Освештао га је од утробе матере његове, водио га је и узвео га на гору Синај, и открио му је име Своје, тајну Своју, обасјао га свјетлошћу и подарио му заповјести које су мјера људског живљења овдје на земљи била и остала до данас и биће до краја свијета и вијека. Открио му је и тајну овога свијета! Па сви мудраци и мудрости овога свијета нијесу у стању да замјене ону мудрост уписану у Књизи постања, руком Боговица Мојсија. ,,У почетку створи Бог небо и земљу. И земља бјеше без обличја пуста и Дух Божији ношаше се над земљом.” Откуд Мојсију таква мудрост? Срео се са самим Творцем, сами Творац му је шапнуо у његов ум и његово срце. И он ту велику тајну коју је чуо од Творца је пренио нама.
Тако и остали праоци, Исак и Јаков, тако и судије, тако и пророци, тако и цареви, богонадахнути цар Давид и цар Соломон. Тако и Велики пророци Исаија, Јеремија, Језекиљ и Данило и дванаест оних пророка званих Мали, који су оставили мале књиге, али је у њима записана велика мудрост и велике истине, Богом откривене истине. Богом надахнути свети Божији људи записали су те свете тајне, описали те догађаје у историји спасења рода људскога и оставили нама као светионик којим путем ми да ходимо, коме Богу да се клањамо и које и какво име Божије да исповједамо. Такви су били и Три отрока у пећи вавилонској, три младића, на челу са Данилом, бачени у пећ вавилонску само зато што нијесу хтјели да се клањају идолима, а Бог их је сачувао у пећи вавилонској, те су били свјетлијег лица, као што каже црквени писац, од оних одњегованх у раскоши, обасјани, просвећени, чувани силом Божијом, свједоци живога Бога и Његовог присуства, Његовог дјејства и путеводитељи оној тајни коју је Бог припремао од настанка свијета.
И када је дошла пуноћа времена, та тајна у којој се откривају све тајне од настанка свијета, она се јавила, она се открила у лицу Исуса из Назарета, од Дјеве и Духа Светога рођенога. Рођење те свете тајне, Бога предвјечнога који постаје дијете младо, ми прослављамо, почињемо да прослављамо Његово свето име, ових светих дана, и да се клањамо, да настављамо да се клањамо Његовом светом имену које је изнад свакога имена. У имену Његовом сабране су све тајне неба и земље. Зато су се том имену Његовом чудесном, неизрецивом, сви свети Божији људи клањали се и Њему јединоме служили. Њега проповједали, у Њега вјеровали, Њиме писали, Њиме се освећивали, Њиме се просвећивали. Јер кроз то име свето открива се људима велика и света тајна небеског очинства и кроз њега велика и света тајна и смисао нашег земаљског очинства. Као што се кроз тајну Пресвете Дјеве открива тајна Богоматеринства и кроз њу тајна овог нашег земаљског материнства, матера које рађају дјецу и настављају род људски. ,,Срце је мајке срце Богомајке”, као што је написао пјесник. У срцу Богомајке куца срце свих мајки и милиона мајки кроз историју до данас. Свако рођење на земљи представља продужење рода људскога, а у исто вријеме припрема за рођење од Дјеве рођенога, који освећује човјека, људску природу, људска рађања овдје на земљи и даје смисао и небу и земљи, васиони и свим оним догађајима од настанка свијета даје прави и истински смисао и све сабира око себе, све сабира у себе, освећује собом и свему даје живот и све осветљава, јер Он је свјетлост која освећује сваког човјека који долази у овај свијет. У Његовом синовству, у Њему као јединородном Сину Божијем, открива се небеско очинство!
Људи су у 20. вијеку, а и данас, много говорили о братству. А да ли може постојати братство на земљи ако нема небеског очинства? На чему се заснива братство земаљско ако не на небеском очинству? Не може се братство међу људима и љубав међу људима заснивати на мајмунском поријеклу. Само безумници могу на мајмуну заснивати људско братство и људску заједницу. А то безумље данас господари овим свијетом. Међутим, велика и света тајна се открива у Рођењу Христовом, Он нам открива Оца Небескога. ,,Ја и Отац једно смо”, каже нам Господ. ,,Ко види мене, види Оца”, ,,Он је послушан Оцу до смрти, и то смрти на крсту”, ,,Да не буде моја воља Оче, него воља Твоја да се оствари”. Изговара и учи нас молитви ,,Оче наш’’, учећи нас тиме да Он не само да је Његов Отац, него је Отац свију нас и да ми једино Њега имамо као истинског и правог Оца. Велика и света тајна очинства открива нам се кроз Његово синовство и Он нас осиновљује, кроз Себе, Оцу Своме небескоме. Велика тајна Свете Тројице нам се открива, Оца, и Сина и Духа Светога, а то је тајна љубави. Не љубави као емоције, као нечега што долази и пролази, него љубави која је суштина свега, која је темељ свега, која је личност, љубави која никад не пролази и љубави која све што постоји непрекидно обнавља својом силом, својом животношћу и својом снагом.
Велика и света тајна која нам се дарује на празник Божића, велика и света тајна коју свједоче Свети оци, које ми данас прослављамо, просвећујући Њиме себе и просвећујући, и кроз Њега откривајући и откривајући ту велику и свету тајну небеског очинства, на коме почива Божије биће, јер се од Оца рађа Син, од Њега исходи Дух Свети, Он је тај који шаље Сина јединороднога у овај свијет, да сваки који вјерује у Њега не погине него да има живот вјечни. Син је тај који шаље Духа Утјешитеља који нас уводи у сваку истину, који сабира Цркву Божију и све земаљске народе и преображава све земаљске народе у један народ, све призива у јединство Оца, и Сина и Духа Светога, кроз које се остварује она молитва Христова: ,,Да сви буду једно, као што сам ја у Теби Оче и Ти у мени.” Велика тајна Божијег јединства, велика тајна јединства људскога рода, природе као такве и све нам то откривају свети Божији оци, праоци Христови и оци који су, Њиме надахнути, Њиме усиновљени до данашњега дана, а има их колико звијезда на небу Светих отаца, свједока Христових. Зато их ми и прослављамо уочи овога великога и светога празника. Зато се на Материце разрешују мајке, јер је преко Богомајке дошло до разрешења рода људскога од гријеха, од демонске силе и смрти. Зато се и на Оце очеви разрешују и дају дарове својој дјеци и тиме указују на Оца небескога који нас ослобађа од таме и од мрака, и од зла и од смрти, и Сина Његовог јединородног, којим нас Он дарује даром непролазним и Његовом непролазном и светом љубављу. Како је то дивно и како је то велико припадати тој и таквој заједници, тој и таквој Цркви Божијој, утемељеној на таквим темељима, саграђеној на тим и таквим богоозареним људима, просвећеним, истинским и правим учитељима, Светим оцима.
Зато нека је благословен Бог отаца наших и нека је хваљено и прослављено име Његово, у вијекове вијекова. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
