Саборном Светом Литургијом на празник Преподобног Саве Освећеног, 18. децембра, у суботу 26. по Педесетници, прослављен је овај велики светитељ, у древном храму њему посвећеном, на Савини. Божанском Литургијом је началствовао нови намјесник херцегновски и уједно нови старјешина ове дивне светиње, протопрезвитер-ставрофор Обрен Јовановић, уз саслужење протопрезвитер-ставрофора Радомира Никчевића, јеромонаха Макарија Имамовића, протопрезвитера Николе Тодоровића, презвитера Јована Васића и ђакона Ненада Ковача. За пјевницом су били полазници вјеронауке при ЦО топаљско-староградској.
Након јеванђељског читања, бесједио је о. Макарије. Говорећи о прочитаној перикопи, упозорио је на опасност гордости и на побједи над њом кроз пењање уз љествицу живота, помоћу смирења и кротости. ”Од Светих отаца постоји објашњење за то ко је кротак, то је онај који се не покреће својим духом ни на похвале, а ни на покуде, то је једино стање душе, када човјек једино очекује помоћ од Бога”, рекао је и говоривши о оно што ми носимо из предања цркве, једна истина, а то је живи Бог који се открио нама људима у личности Исуса Христа.
”Можемо се са Богом срести много прије страшног суда и живјети у заједници са Њим, али већина људи носи онај разбојнички крст, муче се, али се требамо надати да ће се и они, макар у задњем тренутку, покајати. ”Христос је прво рекао људима једну проповијед која је најважнија за сваког човјека, јер говори о лествици спасења”, објаснио је јеванђелска Блаженства.
”Можемо да бирамо два пута: гордост и смирење. Ово су два супротна пута, ако не идемо путем смирења онда неминовно идемо путем гордости, а и један и други пут имају своје пројаве које ми препознајемо у свом животу и на тај начин испуњавамо оно што је Господ нама дао, а то је словесност нашег ума”, рекао је игуман Макарије нагласивши да својом слободном вољом увијек треба да бирамо пут смирења, да смо спремни да увијек свуда станемо на последње мјесто. ”Ако не будемо имали пажњу, духовни живот ће пролазити поред нас, и ми никада нећемо научити да се одмарамо”, подсјетио је још једном на оно чему нас уче Свети оци.
Отац Макарије се присјетио и ријечи оца Јустина које је упутио једном архимандриту, да не треба да будемо они које сунце стално пржи, а никада не грије. ”Треба да научимо да се гријемо на Сунцу правде, да научимо да нас Христова љубав грије, а то почиње од смирења”, прокоментарисао је и додао да проблем никад није споља, већ изнутра.
”Бог тражи читавог човјека, читаво наше биће, а онај ко буде дао своје срце христу, заивеће још у овом животу истинским смирењем, а оно ће му донијети истинску радост, трољење и покајање”, закључио је игуман савински отац Макарије.
Након Заамвоне молитве освећени су славски дарови. Отац Обрен се обратио ријечима поуке окупљеном народу, говорећи како је ова светиња намољена кроз вјекове искреним молитвама народа Божијег. Нагласио је да су на овоме мјесту данас обојица Светих Сава, који су везани за ову светињу, али и сви они који почивају на гробљу око храма и ту чекају Други Долазак Христов.
По завршеном богослужењу уприличено је послужење љубави.
Храм Светог Саве на Савини по предању је изградио Свети Сава, I Архиепископ Српски (по коме је оближњи манастир и цијело насеље добило име – Савина), након свог повратка из Свете Земље, када је добио непроцјењиве дарове у Лаври Преподобног Саве Освећеног – Патерицу (игумански штап) Светог Саве Освећеног и иконе Мајке Божије Млекопитатељнице и Тројеручице.
Храм је посвећен обојици Светитеља, у последње вријеме је обновљен и ”извезен“ предивним фрескама. Храм се налази на веома живописном мјесту, стотинак метара изнад Манастира Савина.
Чтец Ђорђе Павловић / Тијана Лекић
