Поводом тридесете годишњице страдања мјештана села: Чечавац, Чечавачки Вучјак, Јеминовац, Рушевац и Шњегавић, јуче, 10. децембра, Његово преосвештенство владика пакрачко-славонски г. Јован служио је молитвени помен у мјесту Јеминовац, код Славонске Пожеге, извијестио је Саборни храм Свете Тројице у Пакрацу.
РТРС подсјећа да је у октобру 1991. године Кризни штаб општине Славонска Пожега донио наредбу о евакуацији 26 села са више од 2.000 становника, а односила се само на села са већинским српским становништвом.
Наредбом су била обухваћена мјеста у подножју Псуња и Папука – Облаковац, Вучјак Чечавски, Јеминовац, Шњегавић, Чечавац, Копривна, Расна, Пасиковци, Кујник, Орљавац, Црљенци, Слобоштина, Миливојевци, Подсреће, Вранић, Њежић, Пожешки Марковац, Клиса, Оздаковци, Пољанска, Кантровци, Горњи Врховци, Лучинци, Ољаси, Смољановци и Рушевац.
Обавеза евакуације се није односила на већински хрватска села која се налазе на истом подручју.
Наредба српским цивилима правдана је потребом „заштите становништва од борбеног дјеловања ЈНА и српских паравојних формација“.
Дан након наредбе започела је војна операција „чишћења терена“ коју су водиле јединице Хрватске војске /ХВ/ са подручја Пожеге и Нове Градишке.
Супротно најављеној намјери заштите становништва, операција је укључивала систематско спаљивање већине стамбених објеката у селима раније насељенима српским становништвом, што је онемогућило повратак избјеглима не само непосредно након операције, него и у наредним деценијама.
Више десетина „неевакуисаних“ Срба убијено је у селима Вучјак Чечавски, Шњегавић, Рушевац, Чечавац, Ољаси и Оздаковци, а поименично је пописана 41 жртва.
Више од половине убијених биле су жене, као и особе старије животне доби.
Тринаест тијела је пронађено 2000. године, али углавном нису идентификована. Остале жртве званично се воде као нестала лица.
