Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Ћелија Пиперска, 7. децембар 2008. године

Увијек на почетку Свете литургије, драга браћо и сестре, понављамо оне ријечи Светог Псалмопојца Давида из његовог псалма, које гласе: ,,Благослови душо моја Господа и сва унутрашњости моја благосиљај име Његово свето.” У тим ријечима садржан је основни став и наш однос према великој и светој тајни Божијој, према тајни имена Божијега. Што је човјек свјеснији самога себе, што је свјеснији творевине у којој живи и свега онога што творевина садржи, што је човјек свјеснији настанка, свога рођења и свога живота, што је свјеснији свега онога што се са њим догађа у овом животу и што му је јаснији циљ и смисао његовог живота, што је свјеснији присуства и дјејства Божијег у творевини, свега онога што је Бог чинио, што чини и што промишља о нама и о овом свијету у коме живимо, то је човјек спремнији да понавља и да изговара свим својим бићем и свим својим срцем и душом ове ријечи цара Давида. Тек онда када је цар Давид заиста постао Божији пророк, када се Божија сила њега дотакла и просвјетлила његов ум и његово срце, тек је онда Давид могао да изговори свом душом својом и да запише ове ријечи: ,,Благослови душе моја Господа и всја внутрењаја моја Имја свјатоје Јего.”

Те ријечи су плод његовог искуства, његовог опита животнога, његовог себепознања, његовог познања свијета и његовог додира са именом Божијим, са силом Божијом, са Божијом љубављу и са Божијим човјекољубљем. И осјетио је Давид, и не само Давид него и сви они који су били просвећени свјетлошћу истине Божије, богопознања, да нема другог начина његовог постојања и односа према Богу него такав начин и такво благосиљање Бога и благосиљање, из свега његовог бића, имена Његовога. Такав благослов је излазио из ума и из срца свих великих изабраника Божијих, свих оних који су се Бога дотакли и којих се Бог дотакао. Свеукупна порука светих пророка Божијих, она управо врховни у тим и таквим ријечима, у том и таквом доживљају Божијег присуства и у тој потреби да човјек свим бићем својим благослови име Божије. Тако и свети апостоли Христови, који су још присније од пророка доживјели блаженство. И све оно што је Бог учинио и што чини и промишља о нама, тако и њихова ријеч записана, њихова порука и њихов живот испуњен управо тим благосиљањем имена Божијега. И тако редом, сви свети Божији људи што су били просвећенији и Богу блискији, то су више благосиљали Бога и благосиљали свето Његово име, име које је изнад свакога имена и у коме је сабрана сва Божија тајна именована, изречена и пројављена и сва Његова истина.

Тако је благосиљала Бога свим својим бићем и Света великомученица Катарина. Дотакнута силом Божијом, просвјећена свјетлошћу богопознања, она је, попут Пресвете Дјеве, заиста постала храм, пречисти храм Божији, обиталиште славе Божије. Сво њено биће је благосиљало Господа и било спремно да служи Њему и не само да Му служи, него да се и жртвује за Њега као што се жртвовала мудрошћу, не људском мудрошћу и људским знањем као мудраци њенога времена, него испуњена Божијом мудрошћу и Божијим знањем. Такав је био и Свети Стефан, чије мошти овдје почивају. И он је, служећи Богу и једино Њему се клањајући, само благосиљао Бога! Тако то бива и у животу. Колико пута смо срели људе у своме животу и схватили да су најумнији они људи који су доспјели до тога познања и до тог и таквог понашања да за све оно што им је Бог учинио, велико и мало, видљиво и невидљиво, знано и незнано, да благосиљају Бога и име Његово свето.

То је дакле призив наш: да благосиљамо, а не да кунемо. Благослов је оно чиме је Бог нас запечатио када нас је створио Својом благом Ријечју, Својим благим словом. Све што постоји је запечаћено том благом Ријечју Божијом, моћном и чудотворном. И човјек, као најсавршеније Божије створење, управо је на најсавршенији начин запечаћен Божијим словом, Божијом ријечју, Божијим сјеменом, Божијом силом, Божијом снагом, Божијом мудрошћу. Човјек је благословено биће! Све је благословено што постоји на земљи, видљиво и невидљиво, и у земљи и на небу и у свим знаним и незнаним свијетовима. Све почива и све живи тим благим Словом Божијим, Ријечју Божијом кроз коју је све постало што је постало и без које ништа не постоји што постоји! Иако је тако са творевином Божијом, ако је тако са нама, ако живимо и дишемо и постојимо том благом Ријечју, тим благим Словом Божијим, онда је природно да тај наш узврат на ту Божију благу Ријеч и благо Божије Слово буде такође благослов, као што Бог нас благосиља да ми благосиљамо име Његово, да Га благосиљамо за творевину којом нас је обдарио, за сунце које нас грије, за топлоту која нас обузима, за здравље које смо добили, за рођење, за то што смо се родили на овој земљи и за све оно што нам Бог дарује, за храну којом се хранимо, за воду коју пијемо, за љепоту Божије творевине у којој живимо.

Дакле, за све то Бога благосиљамо и Његову доброту и благосиљамо Његову мудрост, живјећи Његовим благословом и узвраћајући му својим благословом. Зато и наш однос једних према другима треба да буде благословени однос, сагласан том благом Слову Божијем и Ријечи Божијој уписаној у нама и сагласно том нашем призвању на које нас је Бог призвао, а управо нас је Бог и призвао да свом внутрином својом, да сва внутрењаја наша, да све што је у нама благосиља свето име Његово.

Нека је благословен Господ и за овај свети дан и сунце које нас грије и за овај свети храм у коме се сретамо са Њим и благосиљамо име Његово, нека је Господ благословен за свете мошти чудотворне Светога Стефана Пиперскога чудотворца. Нека је и благословен Господ што је удостојио нашу сестру, новопострижену Катарину, да прими тај свети призив на себе, под покровитељством њене небеске покровитељке Катарине, да и она свој живот претвори у благослов и благосиљање имена Божијег и да буде благословено све оно што буде радила и творила у свом земном животу, носећи Часни крст ангелскога звања. Нека је благословен Господ и за ово сабрање наше у име Његово, сабрање око имена Његовог, око тајне Његове, око Њега присутног силом Духа Његовог међу нама. Нека је благословен Господ што нас је удостојио да можемо да постанемо причасници Његовог Тијела и Његове Крви, да се присно причестимо Њега, да се дотакнемо Њега и Његовог имена и силе Његове и нека је благословен Господ што нас удостојава и што ће нас удостојити да се још присније Њега причешћујемо у вјечном и невечерном царству Његовом.

Нека је благословен за сва добра што нам је учинио од искони до данас и која ће нам чинити до краја свијета и вијека. Нека је благословено, дакле, име Његово у вијекове вијекова. Амин.

Транскрипт Данило Балабан

Pin It on Pinterest

Share This