Izaberite stranicu

На данашњи дан, 02. децембра 1910. године у Петрограду је  потписана  војна конвенција између Црне Горе и Русије о стручној и материјалној помоћи, односно, помоћи у оружју Црној Гори.

Према том уговору, Црна Гора није могла ступити у рат без претходне сагласности Русије. Русија је много прије Првог свјетског рата успоставила вишестране политичке, културне и економске везе са Црном Гором. Русија је Црној Гори стално указивала економску и политичку помоћ. Године 1878. Црна Гора је добијала од Русије субвенцију од 64 хиљаде рубаља; 1902. Године субвенција је увећана на 222.126 рубаља, 1903. године – на 500 хиљада рубаља, а уочи балканских ратова на 921 хиљаду рубаља (око два милиона перпера), што је чинило половину свих буџетских прихода црногорске државе. Средствима Русије издржавани су: болница на Цетињу, Дјевојачки институт, а знатним дијелом и војне установе.

Поред годишњих субвенција, Русија је давала Црној Гори под лакшим условима краткорочне и дугорочне зајмове, а 1900. године када је црногорска државна благајна због неисплаћеног дуга од 600 хиљада фиорина запала у тежак положај који је Црној Гори пријетио губитком финансијске и економске независности, Русија је исплатила Аустро-Угарској за Црну Гору тај дуг и тиме спасила црногорске државне финансије од потпуног слома. Русија није имала економских позиција у Црној Гори, ако се искључи монопол продаје шибица руског индустријалца Лапшина и знатнија трговина руским петролејом. Али, њене политичке позиције у Црној Гори биле су врло јаке. Широке и многоструке биле су политичке и војне везе Русије са Црном Гором. По војној конвенцији из 1910. године Русија је преузела на себе већи дио расхода за издржавање црногорских оружаних снага. Годишње су они прелазили милион и 500 хиљада перпера. Многи црногорски официри школовали су се у Русији. Руски војни агент на Цетињу (генерал Потапов) био је један од најближих савјетника краља Николе у војним питањима.

Краљ Никола и његова породица били су везани са династијом Романових и руским великим књажевима пријатељским везама. Његове кћери Милица и Стана (Анастасија) биле су удате за велике књажеве Николаја Николајевича и Петра Николајевича. Краљ Никола је одржавао са кћерима сталну везу, па је имао чак и специјалну шифру за тајну преписку. Милица и Анастасија су користиле своју близину двору и главној команди руске војске (велики кнез Николај Николајевич у почетку Првог свјетског рата био је главнокомандујући руске војске) и постизале су многе привилегије за Црну Гору. Посебно, оне су постигле повећање специјалне субвенције коју је Русија давала за одржавање двора краља Николе.

Русија је у очима црногорског народа сматрана старијим братом. Она је на свјетској арени бранила интересе Црне Горе, непрестано се налазила на њеној страни за вријеме међународних конфликата и спорова, подржавала и штитила њен престиж. Велики прогресивни утицај извршила је руска култура на развитак културе у Црној Гори. На руским универзитетима добио је образовање знатан дио црногорске интелигенције. Блиска по језику руска литература широко је била распрострањена у Црној Гори. Утицај и популарност Русије међу Црногорцима били су изванредно велики.  У Првом свјетском рату Русија је Црну Гору сматрала својим главним савезником. Црна Гора се одлучила на рат с Аустро-Угарском тек послије ступања Русије у рат: до 4. августа 1914. године црногорска влада је одуговлачила с објавом рата; или чим је из Петрограда добила саопштење да је између Русије и Аустро-Угарске почео рат, одмах је (6. августа) и сама објавила рат Аустро-Угарској. Обије државе иступале су заједнички у рату и Русија је указивала Црној Гори свестрану помоћ, предвиђену руско-црногорском војном конвенцијом из 1910. године.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This