Izaberite stranicu

Светом архијерејском литургијом у древној немањићкој лаври манастиру Морача данас, 27. новембра, на празник Светог апостола Филипа и Божићне покладе, молитвено је прослављено 40 година игуманства архимандрита Рафаила (Калика).

Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило уз молитвено присуство Његовог високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

Након прочитане јеванђелске перикопе сабранима се обратио Преосвећени владика Кирило, који је подсјетио да се налазимо у предворје поста прије великог празника Рођења Христовога у задужбини Немањића, која близу 800 година свједочи Рождество Христово и друге празнике из Његовога домостроја спасења:

“Сакупио нас је јубилеј од 40 година нашега драгога оца Рафаила, а све те године шта су у односу на вјечност. То је један мали трен који се покаже и прође брзо. Међутим, они који дубље промишљају о животу и који дубље уђу у тајну празника Рођења Христовога, који ту тајну приме у своме срцу откривају да сваки тај одјељак времена, колико год мали био, може да прими вјечност у себи. Ето то је та новина коју нам Христос доноси и без које се човјек не би могао сам спасити.”

Указујући на фреску у овој светињи на којој је приказан пророк Илија у пустињи крај обале ријеке Хората, са гавраном који га храни, којој се диве покољења, која је ушла је и у културну баштину свега човјечанства, као и овај манастир, владика је рекао да је она у суштини изображење Рођења Христовога и изображење или праобраз Свете евхаристије. Као што је црни гавран доносио Светом Илији храну како би се помолио да падне киша коначно у Израиљу, тако је и бијели голуб, који је симбол Светога Духа, донио тијело или позајмио тијело од Пресвете Дјеве и тиме је Пресвета Дјева умилостивила Бога за сав свијет, човјечанство.

“Тако Свети Дух нетварним енергијама, о којима је говорио и један од данашњих светитеља, Свети Григорије Палама, доноси свима нама Тијело и Крв Господа нашега Исуса Христа, претварајући хљеб и вино у Светој евхаристији у истинито Тијело и Крв Господа Исуса Христа, тиме нам пројављајући милост у сваком покољењу људи у цијелом трајању Свете цркве Божије”, казао је и објаснио да је зато важно да се спомињемо очевидаца тог догађаја, рођења Христовог и Његовог живота на земљи, те да је важност тога да схватимо да је Христос историјска личност непроцењива.

Историјска личност Господа Исуса Христа из Назарета је посвједочена прије свега Његовом најблискијом родбином, а онда и Његовим ученицима, од којих је један Свети апостол Филип, чиј спомен данас славимо, који је такође био из града Витсаиде као и апостоли Петар и Андреј.

“Био је један од специфичних ученика о којима Свето јеванђеље приповједа и у данашњем читању се види да је он хтио ту тајну проналаска Месије да подијели са другима. Та његова срдачност је била израз прије свега радости о наласку Месије и он то саопштава свом пријатељу Натанаилу”, бесједио је владика Кирило, подсјетивши да се сматра да је то Свети апостол Вартоломеј који ће заједно са Светим Филипом и његовом сестром Маријамном послије Вазнесења Христовог и силаска Светог Духа, проповједати у свим крајевима гдје их је Господ слао.

Говорећи о Светом апостолу Филипу, Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички је подсјетио да се по његовој реакцији прије чуда освећења хљебова, када је Господ преломио пет хљебова и двије рибе за пет хиљада људи, види да он још увијек није био утврђен у вјери: “Био је у рационалној равни, био је у тој радости која је земаљска више, не небеска. И кад Христос прелама пет хљебова и двије рибе и нахрањује пет хиљада људи, узводи Филипа у ирационалну раван, имагинарну, која се не може достићи људским разумом и код њега се већ тада утврђује вјера у Христа Спаситеља.”

Дозу сумње Свети Филип ће показати још једном, послије Тајне вечере, када ће Господа замолити: Покажи нам Оца, и биће нам доста; а Христос му одговора: Толико сам времена с вама и ниси ме познао, Филипе…  да сам ја у Оцу и Отац у мени? 

“Управо та личност Бога Оца невидљивог, који није дошао да се види, коју пројављује за нас у пуноћи, колико то човјек може да прими, Син Његов јединородни својом мисијом на земљи, говори нам једну другу ствар, да овај свијет има свој крај, јер не може у пуноћи да прими Бога. То и Христос говори: Послаћу вам Духа Светога утјешитеља који од Оца исходи, којега ћете ви примити, а не свијет. Јер Царство небеско је унутра у нама, у човјеку, и кроз те нетварне енергије, благодат Божију, кроз Свете тајне Цркве сваки човјек је призван да прими то Царство небеско у себи”, рекао је владика и објаснио да су тек силаском Духа Светога, послије Педесетнице, примајући пуноћу Царства у своје душе, срца, свети апостоли постали неустрашиви проповједници Јеванђеља. Свети апостол Филип је, као и већина апостола, пострадао мученички, распет наглавачке, а он се, као и његов Господ, до краја молио за своје мучитеље.

Преосвећени владика Кирило је нагласио да нам на путу да постанемо становници Царство небеског, које је у нама, посебно значе примјери светиња, као што је манастир Морача са њеним живим посленицима који су ту дјелали, радили:

“На том путу нам много значе примјери као што је наш архимандрит о. Рафаило, који је овдје 40 година свједок Христов, јер то је Црква Христова, трајање Цркве Христове кроз вријеме. То је у суштини Христос међу нама кроз вријеме. Он је свједок многих догађаја, и оне прошле атеистичке и ове нове демократије, и других промјена у нашем друштву. Мени је увијек било лично задовољство слушати његове приче из тих времана, јер сам из млађе генерације”, казао је владика Кирило.

Присјетио се и блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је много цијенио о. Рафаила, био му је помоћник свих тих година, а наравно сада је помоћник и Високопреосвећеном Митрополиту Јоаникију.

“Ти примјери нам много значе, ти очевици догађаја, очевици ријечи, ти који су додирнули Христа и који се вјером додирују Христа и сада у овим временима, јер Христос је исти и јуче и данас и сјутра. Нека би Господ Исус Христос подарио још многаја и благаја љета нашем о. Рафаилу, коме честитамо овај јубилеј, а нама свима молитвама Светог апостола Филипа, Светог Григорија Паламе и других светих, нека подари да такође идемо путем Христовим, прије свега претпостављајући свему стицање Царства небескога. Да заиста постанемо и останемо грађани тога Царства и овдје и сада и у вијекове вјекова, амин”, закључио је на крају свог архипастирског слова Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужно-централноамерички г. Кирило.

По отпусту сабранима се обратио и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије који је честитајући јубилеј 40 година старешинства о. Рафаилу, казао да је он у ову светињу древну дошао као млади јеромонах по благослову тадашњег блаженопочившега Митрополита црногорског-приморскога Данила, “да чува ову светињу, ову морачку лавру, а он је не само чувао него и унапређивао и украшавао и свакога овдје дочекао радоснога лица”. Прије доласка у ову свету обитељ, о. Рафаило је служио Светом Петру Цетињском у његовом манастиру и био добар сарадник блаженопочившега Митрополита Данила, али дуго година и велики ослонац и подршка нашем блаженопочившем Митрополиту Амфилохију.

“Била је велика част постати старешина манастира Морача, али у то вријеме богме била је и превелика обавеза. То јесте увијек обавеза, али можемо замислити како је то било прије 40 година у вријеме тврдог атеистичког комунистичког режима, који је прогонио Цркву не онако спорадично него систематски. Међутим, наш отац Рафаило јаког карактера, јаке вјере и велике воље, узео је крст Христов и није се уплашио него је са радошћу примио ту велику дужност и ову светињу украсио и обнављао”, бесједио је Митрополит.

Додао је да је овдје увијек свима било лијепо доћи, прије свега на молитву, јер се у овом манастиру вршило редовно свето богослужење о чему је отац Рафаило, наш драги игуман, водио строго рачуна. Како је казао ни гостопримства није фалило у овој древној немањићкој лаври иако то није било лако, али је о. Рафаило све својом мудрошћу и великом енергијом некако покривао и надокнађивао. Тако је ова светиња за његово вријеме “увијек била чиста, окађена тамјаном, увијек је кандило горело, увијек се вршило богослужење и увијек је за свакога добронамјернога била отворена”.

“Драги оче архимандрите, учинили сте велики труд и велики напор за ових 40 година старешинства у манастиру Морачи, хвала вам и за то и за све оне године службе које сте раније служили у Цетињском манастиру и на другим послушањима која сте примали од блаженопочившег митрополита. Посебно вам хвала за ревносно, мудро и Богу предано управљање овом светињом. Мајка Божија вас је штитила и помагала и нека вас и убудуће, у будућим данима и годинама ваше свете службе, кријепи и штити, помаже, да бисте на славу Божију по угледу на ваше велике претходнике, велике морачке игумане, послужили и добар глас и добар траг оставили у историји овога манастира, што већ јесте”, рекао је Високопреосвећени Митрополит.

Митрополит је истакао да од о. Рафаила очекује да и даље приноси Господу Свете плодове његовога светога труда и због истрајне, свете, благословене и вјерне службе овој светињи, као мали знак пажње, додијелио му један крст у спомен крста Господњега, као и игумански штап.

“Нека вас Господ снажи кријепи на многаја љета! Хвала вам за све и Бог вас благословио”, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Након Свете службе Божије, за трпезом љубави, сабранима се обратио и заблагодарио на љубави архимандрит Рафаило, игуман манастира Морача, који је истакао да га је 1956. године, као дијете од 14 година, из родне Далмације, отац довео у манастир Острог јер га је по његовом рођењу одредио да буде монах и да служи Господу: “Уз помоћ мојих духовника оца Лукијана Зечевић, који ме је замонашио, о. Евстатија, игумана манастира Преображења у Овчар Бањи и духовника у монашкој школи, постао сам ово што јесам данас.”

Присјетио се да је септембра мјесеца 1981. године благословом блаженопочившег Митрополита Данила дошао у манастир Морача и да је убрзо актом постављен за његовог настојатеља:

“Са великим страхом примио сам тај позив, сматрајући себе недостојним да наслиједим своје претходнике. Читајући о историји манастира и његовим настојатељима, често сам се знао запитати: Како ти оче Рафаило да наслиједиш овакве духовнике и витезове? У славу Господа и Пресвете Богородице, којој је ова светиња посвећена, трудио сам се колико сам био у могућности, да наставим пут својих претходника. Још увијек се трудим да својим радом допринесем да ова светиња, која није била нимало у завидном стању када сам постављен за настојатеља, данас сија у свом најљепшем издању”, казао је о. Рафаило и заблагодарио свима који су му на том путу помогли, а посебно блаженопочившем Митрополиту Амфилохију, који га је, како је казао, свесрдно очинском љубављу пригрлио и помагао током службовања у Морачи. Заблагодарио је свима сабранима, као и као садашњем Митрополиту Јоаникију који је са радшћу дао благослов да се данас обиљежи овај јубилеј.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This