Izaberite stranicu

Његово преосвештенство Епископ буеносаирески и јужноцентралноамерички г. Кирило је данас служио Свету архијерејску литургију у манастиру Ћириловац.

Данас је прослављен спомен иконе Пресвете Богородице Јерусалимске, те се Владика Кирило у својој архипастирској бесједи прво осврнуо на спомен отаца Седмог Васељенског сабора.

Владика је подсјетио да је овао сабор на коме је одбрањено правилно православно иконопоштовање. Такође је рекао да је тај иконоборачки покрет трајао дуго и имао неколико периода, иако је Црква је одувјек славила иконе, прије свега нерукотворени лик Христов.

“По предању, прве иконе је насликао Свети апостол и јеванђелист Лука, од којих су неке и сачуване, као што је икона коју данас славимо, Јерусалимска икона Мајке Божије”, рекао је Владика и објаснио да је заправо иконоборачки покрет иницирао формулисање иконопоштовања, да би се ставила тачка на објашњењу како се треба правилно односити према иконама.

“Први јачи иконоборачки покрет је почео када су се и византијски цареви прикључили томе, за вријеме цара Лава Исавријанца, који је, према историчарима, више из политичких разлога оцијенио да је за његово царство боље иконоборство, да би имао мир са исламским народима”, рекао је Владика и додао да је овај покрет кулнминирао за вријеме Костантина Копронима, сина Лава Исавријанца, који је први теолошки формулисао ту погрешну идеологију и сазвао сабор гдје су осуђени иконопоштоватељи. Владика је такође појаснио да су иконоборци учили да је Света литургија једина икона Божија, а недостојно је сликати изображења Бога и Светих, те да сликање икона подразумијева упадање у јерес аријанства или несторијанства, јер икона “није повезана суштински са прволиком”.

Владика Кирило је рекао да сви ти аргументи за неопитог човјека звуче логично, док је опитом човјеку у духовном животу одмах јасно да ти аргументи нису правилни. “Један од првих који је написао заштитничко слово у одбрану икона је Свети Јован Дамаскин, који је одмах примјетио да се одрицањем икона заправо одриче слава светима и слава Богу, а литургија није икона, већ реално присуство Бога међу нама”, појаснио је Владика и додао да иконоборци очигледно нису разумјели ни догмат о разликовању божанске и човјечанске природе у Исусу Христу, а нису ни кападокијско богословље о разликовању ипостаси од природе Божије.

“Свети оци су иконоборство називали свејерес јер су они у тој својој философији и идеологији укључивали све јереси које су биле присутне у Цркви”, рекао је и додао да је након Константина Копронима организован сабор у Никеји који је завршен у Цариграду, на коме је тријумфовало и формулисано иконопоштовање. “Међутим, опет је наступио још тежи период за вријеме цара Лава Јерменина и других царева. Коначно, 843. године, царица Теодора је сазвала самбор на коме је установљен празник Побједе Православља и после тога се није обнављао тај покрет”, додао је и нагласио да се без обзира на то, иконоборачка идеја одржала до данас. Владика је указао да на Западу, за вријеме Карла Великог, оживљавају ставови против Седмог Васељенског сабора, тако да имамо реакције и негодовање на одлуке овог сабора, те Римокатоличка Црква готово да нема икона.

“Источна Црква је ово схватила као питање живота и смрти, јер се одбраном икона бранио догмат о оваплоћењу Божијем, бранио се домострој спасења нашега, а западна Црква, иако је поштовала одлуке Седмог Васељенског сабора, остала је млака у односу на поштовање икона, док су се протестанти фактички вратили у иконоборство”, Владика је образложио и додао да ова погрешна мисао коју је непријатељ нашег спасења убацио у ту мислену борбу кроз Цркву, има и данас последице.

Нагласио је да је оно што је за нас важно, да су иконе и фреске заправо Свето писмо у сликама, да и неписмени људи могу кроз иконе да сазнају о историји хришћанства. “Наша Црква заиста има могуће најзначајнију колекцију фрескописа у православном свијету”, рекао је и појаснио да се тако историјски сложило да су фреске које су код нас сачуване, сликане у периоду врхунца византијског фрескописа.

Владика је указао да се икона Пресвете Богородице, односно њена древна сачувана копија, коју данас прослављамо, налази у мјесту њеног успења, у Јерусалиму. Такође је истакао да нас копија ове иконе у Ћириловцу подсјећа да је наша вјера јерусалимска, да је наш коријен из Светог града, а уједно и кроз обитељ Светог Ћирила и Методија и кроз Ловћенску капелу која је овдје изграђена, подсјећамо се на главне смјернице нашег народа.

“Кад приступамо и кад се поклањамо Светим иконама, ми се поклањамо прволику који је тамо насликан. Поклањајући се икони Пресвете Богородице, ми се поклањамо директно њој, јер су Христос и сви свети живи у Богу и чују наше молитве и испуњавау наше спасоносне молбе, треба да се уподобљавамо њима и да им стремимо, а не као што је био тренд у ренесанси и бароку (да се оне уподобљавају нама)”, рекао је Владика и нагласио да треба да се трудимо да из свог живота избацимо све оно што нас удаљава од уподобљавања ликовима светих, а не да њих уподобљавамо нама. Такође је нагласио да људски род иде од крајњег поштовања до скрнављења светих икона, попут поп-арта.

“Исус Христос је друго лице Свете Тројице и у себе је примио све нас, сву нашу природу па и црнце и бијелце и жуте”, нагласио је и додао да све нас Христос има у себи, те да треба да се трудимо да се уподобимо ликовима који су изображени на иконама. “Нека би нам у томе помогла Пресвета Божија мајка, нека би нам увијек зрачила својом благодаћу”, закључио је Владика Кирило и честитао имендан оцу Козми, јер се данас прославља и Свети Козма Мајумски који је један од најзначајнијих црквених пјесника.

Тијана Лекић

 

 

Pin It on Pinterest

Share This