Izaberite stranicu

У цркви Светог Николе у Бијелом Пољу данас је организовано саборно вјенчање, које су обавили јереј Милосав Јовановић и протојереј Зоран Бубања.
Ова Света Тајна, у коју је данас ступило 13 парова је, како је казао о. Милосав честитајући брак, велики догађај не само за Цркву Божју него и за васељену.

“Ово је велики дан и за ваше породице, јер сваки пут када Бог даје благослов човјеку, човјечје срце се радује и весели, и то је оно што ми треба да увијек имамо у свом срцу, а то су благодат и љубав Божја, и да се трудимо да од тога никад не одступимо. Данас сте добили велики благослов да ступите у брачну заједницу, јер као што знате, Света тајна брака је једна од седам Светих Тајни, ни мало мање важна од Свете Тајне Kрштења и других тајни, већ је подједнако важна. Стога се у нашој Цркви наш народ, сви који су крштени, вјенчавају у Цркви Божјој и траже благослов од Бога, јер је Бог благословио брак”, бесједио је о. Милосав.

Важност ове свете тајне најбоље се, како је истакао он, види на почетку Библије, у Светом Писму, гдје видимо да је Господ благословио брак тако што је Адаму створио жену. „И чули смо у данашњој молитви, каже се: “Није добро да човјек буде сам, хајде да му начинимо помоћника према њему, и узевши једно ребро начини жену”. И видимо по том да је Господ благословио да муж и жена живе заједно. А то је потврдио и сам Господ Исус Христос, и прво чудо које је Господ починио овдје у овоземаљском животу, док је боравио као човјек, било је чудо у Kани Галилејској,  када је позван на свадбу,  и када је нестало вина.

И Господ узе воду и благослови и од те воде постаде вино, и то најбоље вино. И сви су се чудили како то чини Господ, и то је била потрвда да све што чини човјек, чини у славу Божју и благослов Божји. Наш благочестиви народ стари наши људи, наши очеви и мајке, знали су, да увијек када нешто важно чине, макар то био одлазак у њиву, шуму или на починак, да се прекрсте и кажу “Боже помози”.  То је био њихов начин како да траже благослов од Бога. А замислите тек када ступамо у брачну заједницу, како треба да тражимо благослов. Наравно,  ми смо живјели у једном времену гдје смо занемарили Бога, стога није погрешно и много је лијепо да се вјенчамо у Цркви, чак иако смо у позним годинама.  По правилу, човјек који живи невјенчано, не би требало ни да се причешћује, нити да врши неке друге тајне.

Због тога штреба да се вјенчамо уцркви, јер тако узимамо благослов само за себе, већ и своју дјецу. Данас знамо колико има младих који живе невјенчано, а један од разлога је то што ни родитељи нису вјенчани. Ево ја као свештеник могу рећи да многи парови немају благослов Цркве и нису вјенчани у Цркви. Због тога нема напретка ни дјеци својој. Ако желимо да нешто учинимо за Бога, ајде да учинимо то најмање. Не тражи Бог да ми шест дана радимо за Њега, него за себе, а седми дан да посветимо Богу, да се крстимо, да се вјенчамо и што је најважније, да постимо и бар недјељом долазимо на Литургију, свако према својим могућностима; ко је старији мање, ко је млади и крепак да пости и долази онако како Црква прописује”, казао је о. Милосав.

Говорећи о симболици испијања чаше са вином током ове свештене Тајне, о. Милосав је објаснио да она симболише управо Причешће које прима сваки Хришћанин, на које смо сви позвани. “Сви смо позвани бар недјељом да дођемо у Цркву, да се помолимо, причестимо и тек онда ће бити и благослова, и напретка, не само нама  него и цијелом друштву и држави, када свако уради оно што је до њега”, бесједио је о. Милосав.

Он се посебно захвалио Kолу српских сестара “Света Петка”, које је организатор саборног вјенчања. Ранка Филиповић је казала да је 29 година ишчекивала овакав дан и да је ово за њу нешто посебно. “Могу да заблагодарим  Богу на овом предивном осјећају који је посебан. Заиста сам пресрећна”, казала је Ранка. Срећу и задовољство није крила ни Маријана, која је испричала да је осјетила исту радост и узбуђење као и прије седам година, када је ступила у брак са својим изабраником Данилом.

“Осјећај је као прије седам година, али је овај чин много љепши и узвишенији од општинског вјенчања. Планирали смо ово и раније, али је увијек нешто било прече. Овим чином смо заокружили нашу брачну заједницу и ово је права круна нашег заједничког живота”, испричала је Маријана, додајући да је свјесна да овим чином Божји благослов добијају не само супружници него и дјеца. Да никад није касно потврдила је шездесетдвогодишња Бранка. “Ја сам то увијек жељела, али до данас се није дало”, испричала је Бранка. По завршетку вјенчања и порти је приређена трпеза љубави, коју је припремило Kоло срспких сестара.

Pin It on Pinterest

Share This