Izaberite stranicu

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Добрском селу, 16. октобра 2011. године

Чусмо ријеч Божију, Свето јеванђеље, која се заврши оним догађајем ловљења рибе у Генисаретском језеру и ријечима да Симон, потоњи апостол Петар, Јаков и Јован, синови Заведејеви, послије чудесног улова рибе, изнесоше мреже и лађе на обалу, оставише све и одоше за Њим. Овај догађај показује каква је моћ била у Господу, каква је сила зрачила из Њега. Није случајно да су они који су се са Њим сретали говорили да нико никада није говорио како је Он говорио. И заиста Његове ријечи, оно што је Он говорио, оно што је Он творио и што је чинио, то нико није прије и послије Њега чинио. Свједоци су тога апостоли и сва она збивања која су записана у Светом јеванђељу, то јест један дио оних збивања. Јер као што је написао апостол Јован, син Заведејев, који се помиње у овом Јеванђељу: ,,када би се записало све што је Исус учинио, мислим да ни у цијели свијет не би могле да се смјесте књиге о свему што је Он изговорио и што је учинио”. Овај лов на Генисаретском језеру, лов рибе, по Његовом благослову, с једне стране потврђује Његову моћ и Његову силу, а с друге стране нам открива зашто је Он то учинио. Није Њему било толико стало до рибе, него је хтио Симону, Јакову и Јовану да покаже на шта је Он њих призвао. Јер као што су они, бацивши мреже у језеро и уловили толику рибу да није могла да стане у једну лађу, него су морали да приближе другу лађу да би обадвије лађе биле испуњене рибом, тако Господ каже апостолу Петру, који се био преплашио, а није ни чудо што се био преплашио: ,,Господе, ја нијесам достојан, ја сам грешан човјек да Ти мени учиниш ово.” А Господ му је рекао: ,,Немој да се плашиш и да се бојиш. Од сада ћу те учинити ловцем људских душа. ”Дакле, тај риболов је био предуказање на оно звање и на послање ученика Христових, као што су они тога дана, у Генисаретском језеру наловили толико рибе у своје лађе и у своје мреже, тако је Господ дао њима, Својим првим ученицима, а послије њих и Цркви Својој, да буду ловци људских душа, да у мрежу Његову, у мрежу Царства вјечног да прибирају и да сабирају безбројне људске душе. И тако се и догодило: у такву мрежу Његову су ловљени у свим народима земаљским, људи и људске душе су прибиране и сабиране око Њега и око Његовог светог имена. Међу те Његове ученике, сабране и просвећене Његовом свјетлошћу, спада и апостол народа Павле. Чули смо из Дјела апостолских ону чувену његову бесједу на Аеропагу, када је он проповједао, како каже Јеванђелист Лука: ,,Исуса и Васкрсење Његово.” А онда су се мудраци атински чудили: ,,Ко је тај који нам прича некакву нову науку коју ми нијесмо чули?”

И апостол Павле изговара знамениту бесједу на Аеропагу, па ће да каже: ,,Видим Атињани, док пролазим кроз ваш град, да сте веома побожни. Међу многим вашим храмовима видио сам и храм Богу непознатом. Е, управо тога непознатога Бога кога ви не знате, а коме сте подигли тај мали храм, Њега вам ја проповиједам.” И онда им открива сву истину о Христу Господу: Њега као Творца неба и земље, о божанској творевини, о настанку свијета. Открива им истину да Бог не почива у храмовима каменим и да Он није злато и сребро, идоли којима је био испуњен град, јер Атина је тада била многобожачки град и све те храмове које је он видио, то су били храмови подигнути лажним боговима. Али он није хтио да их осуди јер је видио, у том подизању тих храмова, њихову чежњу за правим и истинским Богом. Па је зато и рекао: ,,Видим да сте побожни.” Али је онда открио који је циљ те њихове чежње коју су они испољавали на један погрешан начин. Открио им је истину о правом Богу, о Христу Господу и открио им је истину да је Он из једне крви створио сав род човјечанства, како каже апостол Лука, преносећи ријечи његове бесједе, и како је земаљским народима поставио границе и међе, да би сваки народ у свом времену, на оном мјесту у којем га је Бог поставио, доносио истинског и правог рода. Сваки земаљски народ је призван да, у времену које му је Бог одредио и на мјесту које му је Бог подарио, да доноси плодове духовне, да рађа истинским и правим плодовима.

Дакле, апостол Павле открива тајну Цркве Божије и тајну њенога смисла и открива улогу земаљских народа у Цркви Божијој. Сви земаљски народи су позвани да постану један народ Божији и да се уграде у ту Божију грађевину и да приме тај квасац Царства Божијега вјечнога и непролазнога. Међу онима који су слушали апостола Павла био је Дионисије Ареопагит и Тамара, његова жена. Они су не само чули проповјед Павлову, него су и повјеровали. Дотакла се ријеч његова њихових срца и свјетлост која је сијала из његове проповједи је просвјетила њихов ум и тај Дионисије Ареопагит постао један од највећих Христових апостола, који је касније, као и апостол Павле, ишао по Медитерану и стизао и до Париза и тамо је основао хришћанску Цркву и, по предању, то је онај Дионисије који је написао најчудеснија дјела о небеској хијерархији, о Цркви Божијој и Пресветој Богородици. Да ли је управо овај Диосиније онај који је писао та дјела није лако историјски утврдити и многи историчари тврде да је то био неки други Дионисије који је носио његово име и који је живио у 5. вијеку. Међутим, без обзира да ли је то писао други Дионисије, он је, несумњиво, био надахнут овим Дионисијем са Ареопага и био је члан највишег атинског суда. И данас се у Јелади врховни суд назива Ареопаг, назив који је био и у древним временима и члан тога суда је био управо Дионисије Ареопагит и његова супруга. Они су постали апостоли Христови који су, такође, постали рибари попут првих апостола, попут Јована Хозевита, преподобнога оца нашега, којега данас такође прослављамо. Од њега је остао онај манастир хозевитски и ко иде у Свету земљу, у јудејску пустињу, наћи ће тај манастир који од 5. вијека, од времена његовог постоји и сабира кроз вијекове душе жедне и гладне живога Бога.

Ево наш садашњи брат Акакије који је Бразилијанац, ево га данас овдје у овој древној светињи, старијој од Цетињског манастира, јер ова светиња је из 1413. године, а Цетињски манастир је од 1490. године. Ево га, Господ га је удостојио да прими име Јована Хозевита, кога данас прослављамо, кога он посебно воли. Јована Хозевита који је, служећи службу Божију, увијек био обасјаван, како је записано у његовом житију, свјетлошћу Божијом, оном свјетлошћу која је засијала на гори Преображења са Христовог лица, оном свјетлошћу која је обасјала апостола Павла када је ишао у Дамаск да гони хришћане, па му се Господ јавио и свјетлост га је обасјала. Та божанска свјетлост је обасјала и нашега брата, од сада монаха Јована. Бразилијанац, рођен у Католичкој цркви који је, Богом обасјан и просвећен, открио Православну цркву и постао православни хришћанин. Завршио је наш факултет у Либеритвилу у Америци и научио и српски језик. И ево га, овдје је скоро годину дана код нас као послушник у фрушкогорским манастирима, у манастиру Ковиљу и нашем Цетињском манастиру, па ево, Господ је удостојио и њега да га у Своју мрежу улови Господ и Црква Његова. И он је, као једна од оних риба Божијих, душа жедних и гладних Бога живога, уловљен мрежом, Христовом мрежом, да би свјетлост његова свјетлила пред људима и да би људи, гледајући добра дјела његова, прослављали Оца нашега који је на небесима.

И он потврђује, и својим данашњим монашењем и нашим присуством да су заиста сви народи земаљски призвани да буду уловљени том мрежом и да буду чланови тог народа Божијег. То говорим и са тугом, јер овдје код нас у Црној Гори има група људи који мисле да су само Црногорци за Царство небеско, нико више осим њих. Мисле да је Црква Божија истовјетна са једном нацијом, са једним народом и са једним мјестом. Једно од паганских безумља, које се поново некако, нажалост, родило из оне митологије којом се овдје живјело, оне лажне науке марксистичке и титоистичке. Па су људи, попут оних пагана на Ареопагу, имали побожност, али не побожност по разуму, ону праву и истинску побожност, него су се идолима клањали. А у наше вријеме ти идоли мијењају своје форме и једна од тих форми лажног идола је управо то, такозвано, монтенегринство – поистовјећивање Цркве са једним мјестом, са једним народом, са једном нацијом, заборављање да је Бог Бог свију, да је Творац свега, да је Бог призвао све људе и све народе у Цркву Своју. Сваки хоће да припада оном народу коме припада и коме хоће да припада и ономе језику који говори и рађа се у мјесту и времену које му Бог одреди.

Али сви до једнога су призвани да буду уловљени у ту мрежу Христову, у мрежу Цркве Христове, која је једна света, саборна и апостолска, која сабира сву васељену. Ми светињу коју приносимо на светој Литургији приносимо за све и сва, за сву васељену се приносе Божији дарови, јер је Христос Онај који је не само Творац Васељене, него је и Преобразитељ, Препородитељ и онај који Својом божанском мрежом лови сву васељену, сва створења, а најприје род људски, из једне крви створен, да би сви, једним срцем и једном душом, прослављали Оца и Сина и Духа Светога, Бога нашега.

Нека Господ благослови нашега монаха Јована, да би и он, уловљен Христовом мрежом, тамо у свом народу, у Бразилији и Латинској Америци, ловио и друге душе жедне и гладне живога Бога. И нека би Господ благословио и нашу мати Олимпијаду и Христину, сестре овога манастира, које су се потрудиле, заједно са манастиром Острогом и са мајсторима, да обнове ову светињу, да подигну нови крст и ново звоно на овом храму Ваведења Пресвета Богородице, нову капију да подигну, да утврде старе и древне зидове око овога храма и ове свете обитељи и тиме уграђују себе у ову свету заједницу, у Цркву Божију и да наставе ово дјело које је овдје дјелано од 1413. године. Колико је њих овдје прошло кроз ову светињу, духовно се осветило, просветило, крстило се, миропомазало, трудило се у посту, угађајући и служећи Богу, колико се сабирало и колико их је овдје упокојено, чији земни остаци, на челу са Савом Очинићем, митрополитом црногорским, овдје почивају и чекају Васкрсење мртвих. Свете њихове мошти и остаци се данас радују што је ова њихова светиња, у коју су они себе уграђивали, што је она поново обновљена, што у њој гори кандило и што се овдје служи служба Божија. На првом мјесту та служба Божија је благослов и дар житељима овога села, Добрске Ћелије, а онда редом и свима нама и свима хришћанима.

Молитвама Светога Дионисија Ареопагита, Преподобнога оца нашега Јована Хозевита и Дионисија Печерскога, кога прослављамо, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас!

Транскрипт Данило Балабан

Фото: монастириа.гр

 

 

Pin It on Pinterest

Share This