На данашњи дан, 6. октобра 1737. године на полуострву Камчатки таласи изазвани вулканима на дну мора достигли су висину од 70 метара – највишу у историји.
На источној ивици непрегледног Сибира са три стране оивичено Тихим океаном усидрено је полуострво Камчатка. Његово копно заједно са 56 Курилских острва толико је далеко да га чак и Руси избјегавају и прибојавају га се. Али природа која га краси одузима дах. Велика удаљеност од остатка земље и сурова клима (дуге хладне зиме и кратка оштра љета са изобиљем кише) која влада на Камчатки утицала је да полуострво буде проглашено најсуровијим дијелом велике Руске државе. Толико је било непопуларно да се чак ни политички затвореници никада нису слали тамо јер нико није хтио да тамо живи и чува их. Ову забачену земљу су насељавали Корјаци и Чукчи, а највећи дио њих нестаје са лица Земље под најездом царских Козака у XVIII вијеку. Њихови малобројни потомци и данас насељавају полуострво. Највеће насеље са око 240000 житеља је Петропавловск Камчатски, велика рибарска лука са респектабилном флотом бродова. Напредак модерног саобраћаја бар донекле је приближио Камчатку остатку свијета и омогућио нам да упознамо њену другу, свјетлију страну.
И на примјеру Камчатке природа је спојила неспојиво, лед и ватру, и створила нешто прелијепо. Хладно и забачено полуострво једна је од најактивнијих зона чувеног Ватреног појаса Пацифика. На полуострву постоји око 150 вулкана од којих је барем 30 активно. Најпознатији је вулкан Кључевскаја Сопка, висок 4750 метара чија купа важи за једну од наљепших и најправилнијих на планети. Из купе на врху планине непрекидно избија густ дим а правих ерупција било је преко 50 у посљедњих 30 година. Осим њега свјетској јавности познат је и вулкан Счубеља Сопка чија је ерупција пепела почетком двадесетог вијека прекрила читаво полуострво. На Камчатки се налази око 10% свих активних вулкана на планети Земљи. Активне вулкане по правилу прате и моћни земљотреси. Предивни гејзири употпуњују горе поменуте тектонске активности. Могу се срести широм полуострва, а најпопуларнији су они у Долини гејзира. То је зона у подножју активног вулкана Кронотска Сопка са преко 25 извора топле воде. Ријетки туристи најчешће посјећују Велики гејзир који на сваких сат времена избацује млаз вреле воде до висине од 49 м у трајању од 4 минута. Прелијепо Кронотско језеро употпуњује природни резерват површине преко 10000 км2. Осим прелијепих пејзажа који помало подсјећају на Исланд или Аљаску природу полуострва јединственом чине и многобројне животињске врсте. Највећи мрки медвједи Евроазије, лосови и сибирски муфлони највећи су примјерци фауне Камчатке. Сребрне лисице, арктичке вјеверице и мрмоти подсјећају каква је клима овдје заступљена. А уз обале најчешће се сријећу фоке и разне врсте морских птица. Уједно, фоке, лосови и рибе главни су извор сировина неопходних за живот локалног становништва. Камчатка ће још дуго остати једна од ријетких оаза наше планете коју људи нијесу у потпуности упознали и искористили.
Приредио: Миомир Ђуришић
