Izaberite stranicu

У манастиру Дубоки Поток, на празник рођења Пресвете Богородице, Епископ рашко-призренски г. Теодосије, служио је Свету архијерејску литургију и опело блаженопочившем игуману манастира архимандриту Ромилу.

Епископу су саслуживали свештеници и свештеномонаси како из Рашко-призренске епархије, тако и из других епархија Српске православне цркве.

У својој беседи, Епископ Теодосије је беседио о животу високопреподобног архимандрита Ромила, као и о његовој улози у духовном животу људи у Ибарском Колашину.

Отац Ромило, остаће упамћен по љубави и жртви коју је несебично пружао свима који су долазили у ову свету обитељ.

Архимандрит Ромило је рођен  1973. године у месту Рудо у Босни, у породици Јелић, одакле је, после страдања српског народа и неких чланова његове породице у последњем рату, уточиште пронашао у манастиру Црна Pека. Након искушеничког живота у Црној Pеци био је замонашен у  манастиру Свети Врачи у Зочишту.

Као млад монах је са осталом братијом и игуманом манастира Зочиште, оцем Јованом Јеленковим, био киднапован од стране шиптарских екстремиста, јула 1998. године. После ослобађања из логора, интервенцијом Међународног црвеног крста, монах Ромило се по благослову Епископа враћа у манастир Свети Врачи у Зочиште и бива постављен за игумана, на празник Светог Адријана и Наталије 8.септембра 1998. године. По Божјем промислу остаје неповређен и када за време бомбардовања наше земље, на њега и још једног зочишког калуђера пуцају из снајпера са оближњег брда .

Оцу Ромилу је припала и тешка дужност да по окончању бомбардовања, када се народ из Зочишта опет покренуо у збег, изнесе мошти Светих Врача из манастира у нади да ће се убрзо вратити у свој манастир. Међутим како то није било могуће, добио је благослов да мошти пренесе у манастир Сопоћане, где су остале до 2007. године.

Терористи су септембра 1999.године минирали манастир  Зочиште, па тадашњи владика Артемије, на празник Св Василија Острошког 12.маја 2000. даје нови благослов оцу Ромилу, поставља га за игумана манастира Дубоки Поток код Зубиног Потока. И тамо је затекао мошти Св. Врача, али како је говорио ,, по благоуханију“ се препознаје да је то други пар Св. Врача, различит од оних у Зочишту. И ако су у манастир у Зочишту враћене мошти по обнови цркве 2007.године, отац Ромило се не враћа у њега да живи, али долази кад год  може, служи Литургије, бдења о славама, чита молитве потребитима. Последњи пут је служио бденије са Петохљебницом у навечерје Св. Врача овога лета.

Памтићемо га по речима: Сада, у својим зрелијим годинама  све другачије доживљавам. И знам да и светиња као и човек мора да прође кроз невоље, страдања, искушења, како би они који су за њу везани, могли да се смире, покају, осете то Васкрсење.

У Дубоком Потоку је био све до свога упокојења, пуне две деценије. Обнављао је манастир, градио конаке, трпезарију, осликао цркву, окупљао младе људе и био један од најцењених духовника на северу покрајине. Оличење доброте, мудрости, благости и строгости истовремено.

Изненадна болест је омела његове даље планове. Упокојио се на одељењу болнице Драгиша Мишовић у Београду.  Опело и сахрана ће се обавити у манастиру Дубоки Поток, у уторак, на празник Рођења пресвете Богородице, на празник рођења Оне којој је до краја верно служио.

Као што је и сам говорио,,Господњи су путеви чудни, и човек се, ако има вере, једноставно препусти Божјој вољи”.

Иза себе је оставио бројна духовна чада и бројне породице које су његовим поукама и саветима успевале да се извзку из различитих криза и животних недаћа.

Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска

Pin It on Pinterest

Share This