Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Храму Свете Преподобне Мученице Петке на Буновићима, 8. август 2012
Пјевајући пјесму у славу Божију и прослављајући свете Његове, онима који су посебно пострадали за Њега, мученицима, нарочито мученицама, пјевамо ону дивну пјесму једног од Богонадахнутих отаца Цркве Божије: ,,Јагње Твоје, Исусе, виче моћним гласом. Тебе, младожењо, волим и за Тобом трагајући страдам. Распињем се са Тобом да би заједно живјела са Тобом.” У овој пјесми је записан сав живот Преподобне мати наше Параскеве, зване Трновске. Овјенчана трновим вијенцем попут Господа, њеног и нашег, Исуса Христа. Сараспета са Христом, да би заједно са Њим васкрснула и заједно са Њим вјечно живјела. Није случајно да се Преподобна Параскева назива и јагањцом Христовим. Јер као што је и сам Господ, што и понављамо увијек на Литургији, као Јагње Божије вођен на заклање, испуњавајући тако ријечи древнога пророка, тако је и Преподобномученица била заклана као Јагње Божије, пострадавши за Христа на христолики начин. Своју крв је помјешала са крвљу голготског Мученика и била Његов свједок, као што је Он био свједок Свога Оца и Духа Светога до смрти. Тако је и она била свједок Његове истине, Његове смрти до њеног мученичког страдања.
Овај свети храм и ово свето мјесто је посвећено управо преподобномученици Параскеви. Свештено мјесто, мјесто подигнуто у име Божије, мјесто и храм у коме се већ толико вијекова прославља име Божије и спомиње се ова дјева Христова, која је принијела себе за живот и за жртву свијета, заједно са својим Господом. Ево, и данашњи сабор у овоме светоме храму, и око њега, у спомен Преподобномученице Параскеве је наставак оних сабрања вјековних. Колико је оних који су се овдје крштавали, миропомазавали, вјенчавали, причешћивали Тијела и Крви Христове, сједињавали са Господом и једни са другима, јединством вјечним и непролазним, то само Господ знаде. А тај сабор траје и трајаће до краја свијета и вијека, сабор неразориви. За наше очи, многи од тих који су се сабирали су невидљиви, али су видљиви за Божије очи, јер су сабрани у њедрима Божијим. И док ми овдје Богу служимо и прослављамо Га, исто то и они у Царству небеском, незалазном, раде, радујући се што идемо њиховим стопама, што се клањамо јединоме истинитоме Богу.
Тако да, трудимо се да ходимо путем Његовим, Њиме који је Пут, Истина и Живот и да се угледамо на мученицу Његову, вјерну дјеву и слушкињу Његову, Параскеву. Нека би Господ благословио ово сабрање, нека би Господ подарио здравље и спасење свима онима који су примили Тијело и Крв Христову, сараспели се са Христом и васкрсли са Њим у тајни Његовог Тијела и Његове Крви. Нека би Господ благословио и ову свету обитељ. Већ 2005. године, када смо полагали камен темељац овом дому, већ смо онда Бога молили и наговијестили да ће ова светиња постати обитељ. А ево данас, већ када је конак манастирски, како видимо по изгледу и по труду, завршен и треба сада да освештамо, можемо, са вјером у Господа и благодаћу Свете Параскеве, да кажемо и благовијестимо да се, од данас, ово свето мјесто претвара у обитељ женску, монашку обитељ Свете мученице Параскеве. И, ако Бог да, у најскорије вријеме ће доћи наше сестре монахиње да овдје, ово мјесто, ово кандило које гори овдје вијековима, да својом величанственом руком наставе да га пале, да се сабирају око ове светиње, да уграђују себе у ову светињу на начин на који је то учинила Преподобна Параскева. И да, имајући њу као свога покровитеља, ходе путем Господњим. Путем Пресвете Богородице и путем Свете мученице Параскеве. Нека је благослован овај празник и нека Господ умножи свако изобиље, и духовно и тјелесно, у овој будућој светој обитељи и у домовима свих оних који су њу градили, који су у њу себе уграђивали и свима данашњим приложницима, градитељима, обновитељима овога манастирскога конака.
Молитвама Пресвете Богородице, Преподобномученице Параскеве и Светога оца нашега Саве II, трећег архиепископа српскога, Господе Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
