Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Добрска Ћелија, 6. августа 2015. године
Прослављамо, драга браћо и сестре, данас Свету мученицу Христину и Преподобну мати нашу Олимпијаду, небеску покровитељку мати наше Олимпијаде, игуманије ове свете обитељи у Добрској Ћелији и њене сапутнице Христине, двије небеске звијезде, двије голубице, Христина и Олимпијада, које су живјели у древна времена, које су саме себе, једни друге и сав живот Христу Богу предали. Христина је рођена од многобожачког оца који ју је већ од једанаест година затворио у своје дворе, да би је посветио лажним боговима и сачувао од очију људи, јер је била дијете изузетне љепоте. Тамо ју је окружио са сребрним и златним идолима којима је требала да се клања и да им се моли. Међутим, Господ јој је прво дао и име Христина, које је већ указивало њен животни пут и опредељење. А онда је кроз прозор, тог дома, кроз који је гледала чудесни божански свијет и љепоту, и сама, Богом надахнута, открила тајну једнога и живога Бога, а временом и смисао свога имена Христина, поставши хришћанка и као јагњица, како каже пјесма у њену част, она је себе принела Христу Богу на дар. За Њега се жртвовала и Њему служила до последњег издисаја свога, мученички пострадавши и својом крвљу запечативши вјерност Христу Богу.
А Олимпијада исто тако, Богом изабрана и прибрана у светом граду, Цариграду, је живјела. Такође сачувавши, како каже пјесма у њену част, оно што је по лику и по подобљу Божијем, оно чиме је обдарен сваки човјек, и умноживши дарове и приневши себе Христу Богу на дар и служећи двојицу тадашњих великих патријараха, Нектарија, а нарочито Светога Јована Златоустога. И учествујући у његовом страдању, у његовим прогоњењима и сама прогната. Оптужили су је, јер је била вјерна прогнаноме Јовану Златоустоме, да је крива што је настао пожар у Светој Софији и царским зградама, као да је она то урадила. И зато је пострадала и прогнана од људи, али примљена од живога Бога.
Њих двије су, заиста, као двије Христове голубице, двије дјеве, које су кратко поживјеле на земљи у древна времена, а ево и данас се спомињу и спомен њихов данас је вјечан. Данас су оне, вјечним Божијим даром, вјечном Божијом истином и добром, вјечном Божијом љубављу, испунила своја срца, своја бића. И та вјечна Божија љубав нам је даровала да се сјећамо њих, јер памјат њихова вјечна је у њедрима Божијим, а и ми у Цркви Божији, сјећаћемо се те двије блажене душе.
Нека би њиховим молитвама Господ утврдио нашу Олимпијаду и Христину у овој древној светињи, најстаријој у овим крајевима. Добрска Ћелија је 1430. године овдје саграђена, дакле прије Цетињскога манастира. Овдје су боравили цетињски митрополити, међу којима посебно мјесто заузима, који овдје почива, Свети отац наш Сава Очинић. Ево, ту је, по свом смирењу и свом благослову, сахрањен, под овом плочом по којој ми газимо, учећи се управо његовом великом и дивном смирењу. На овај стуб црковни поставили смо и ову плочу, да би они који долазе знали да овдје почива један од митрополита цетињских, који се упокојио крајем 17. вијека, 1697. године. Дакле, који је био митрополит прије великог митрополита, зачетника свете лозе Петровића, Митрополита Данила. И ова светиња освештана је молитвама и благодаћу Божијом, јер овдје се служи служба Божија и призива Дух Свети, ево већ толико вијекова, и на оне који живе около и на оно који се овдје подвизавају и који су се подвизавали на овоме светоме мјесту. Ту је био и онај познати јеромонах Вукац, ту су били и многи други познати који су се овдје подвизавали, и који су утемељивачи и ових братстава ових који живе у Добрском селу. Велика и дивна светиња која зрачи вијековима и свјетлост њена допире до нас и свјетлост њена је обасјала и нас, као што нас је обасјала свјетлост и Светих угодница Божијих, Христине и Олимпијаде.
Њиховим молитвама и молитвама Светога Саве Очинића, Господе Исусе Христе, Боже наш, помилуј и спаси нас. Амин.
Транскрипт Данило Балабан
