Izaberite stranicu

У годинама које су, Богу хвала, сад иза нас, у борби за одбрану светиња, Црква Христова у Црној Гори била је свакодневно изложена разним притисцима и прогонима од тадашње власти која је истрајавала у својој намјери да дискриминише Српску православну цркву и њен вјерни народ. Један од устаљених метода сада већ прошлог режима било је застрашивање, кажњавање, саслушавање и хапшење архијереја, свештенства, вјерног народа, под плаштом здравствених прописа у циљу сузбијање пандемије корона вируса, које су биле селективно примјењиване.

На данашњи дан, 14. јуна 2020. године полиција је лишила слободе свештенике Мирчету Шљиванчанина из Подгорице и Жељка Ћалића из Даниловграда јер су у захтјевима поднијетим Управи полиције за одобрење јавних окупљања били наведени као организатори литија које су тог дана биле одржане у Подгорици и Даниловграду. Њима је подгоричко Основно државно тужилаштво одредило задржавање до 72 сата због, како су навели, постојања основане сумње да су извршили кривично дјело непоступања по здравственим прописима за сузбијање опасне заразне болести из чл. 287 Кривичног закона Црне Горе”. Као разлог за задржавања наведена је могућност понављања кривичног дјела.

Тог дана истим поводом на информативни разговор позвано је барско свештенство, а изјаве су давали и свештеници у Будви, Бијелом Пољу, Пљевљима и многим другим црногорским градовима.

Блаженопочивши Митрополит Амфилохије  тог 14. јуна је казао да је он најодговорнији за све што се дешава на литијама: „Нека ме ухапсе и у Спуж нека ме воде, биће ми добро да се одморим. Али није добро за њих, за Црну Гору да наставе са насиљем. Црква Божија сабира све људе и земаљске народе, мири, призива на слогу, љубав и помирење. Овај народ је први пут послије седамдесет година постао слободни народ. И само неко ко је антинародан може да тражи да се народ одрекне слободе”.

Митрополит је поставио и питање ако у Црној Гори нема заражених, ради чега се спроводе такве мјере и од чега се штити народ: „Хоће да застраше и на страху да граде будућност Црне Горе, а то је злочиначки однос према народу, а све што се заснива на страху је злочин, вријеме ће да покаже. Народ се више не плаши, а Црква се никад није ни плашила. Ово овдје сад што се догађа, теже ми је од свега тога што се догађало читавог мог живота, а сада имам 82 године, тако да, што се мене тиче, ја сам спреман да заштитим овај народ, да заштитим ову Црну Гору, истинску, са којом се не може манипулисати. Овдје се штити образ Црне Горе од групе људе која је на власти и који су себе поистовјетили са државом Црном Гором. Ја себе не поистовјећујем са Црквом или са Митрополијом, ја сам ту Митрополит, а они себе поистовјећују са државом“.

Због утамничења свештеника Мирчете Шљиванчанина и Жељка Ћалића испред подгоричког Центра безбједности сабрали су се свештеници и вјерни народ да Христа Бога посвједоче као вјечну љубав и живот, као мјеру вјечног људског достојанства. И у овој тешкој ноћи за свештенство СПЦ и вјерни народ, свједоци Христа распетога, али и васкрслога, позвали су на братску љубав и слогу.

Момишићки парох о. Никола Пејовић поручио је тада као што ни Понтије Пилат није могао да нађе кривицу на Христа, тако не може ни ова власт, ни било ко други да нађе кривицу на о. Мирчету и о. Жељка: “Нема кривице и ви то добро знате! У томе није наша љутња, него радост јер гонили су и Христа, а ми смо спремни да гоне и нас . У томе је наша утјеха и дај Боже, по ријечима нашега светога Патријарха Павла, ако страдамо да страдамо као људи а никада као нељуди. Наша је храброст и крепост у Господу и Св. Василију. Ми другога помоћника немамо. Немамо ни оружје, ни маске, немамо ни војску, немамо ни политичке партије, ни центре, ни у Београду ни у Загребу, ни у Вашингтону ни у Москви. Али имамо ћивоте Светог Василија и Светога Петра Цетињског и њих вам приносимо да се око њих саберемо и да цјеливајуући њих се поново братимимо, и као породица кнеза Раича, да се поново окупимо у братској љубави  и слози”.

Протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секратар Митрополије црногорско-приморске, након одслуженог молебна у Даниловграду рекао је да се свему надао, али не и томе да ће безумље и безбожна идеологија родити оваквим плодовима и наћи такве слуге да хапсе свештенике и народ Божији. Констатујући да о. Жељко није ништа урадио да би био ухапшен, прота Обрен је казао да и он, као и његови претходници, ништа не раде осим што народ уче Јеванђељу – благој ријечи Христовој која нас учи спасењу, љубави, да носимо свој крст: “У барци Божијој спасавамо се сви, како знамо и умијемо, а велики грешници који се покају, како је рекао, знају да буду Господу најмилији. Некада и кроз њих зна Господ да проговори, али само ако се покају. Имају и наши мученици шансе да се покају. Они, мученици по својој слабости, који су сами изабрали да муче свој народ уместо да страдају и живот свој полажу за њега, хоће да сви положимо себе и своје животе ради њих. Црква Божија никада тако није живјела, тако проповједала и никада тако неће бити. Зато нека Господ и њих уразуми, нек им да покајања, мудрости, да не чине ово безумље и да  промјене овај безбожни закон”.

Истински свједоци ријечи Христове, о.  Мирчета Шљиванчанин и о. Жељко Ћалић 15. јуна увече су пуштени на слободу након што је судија за истрагу прихватио жалбе њихових бранилаца

Судија за истрагу Основног суда у Подгорици Ненад Вујановић у поступку извиђаја према осумњиченом свештенику протојереју Мирчети Шљиванчанину, одлучујући по жалби бранилаца адвоката Божа Милоњића и Владимира Чађеновића, који су изјавили против рјешења Основног државног тужилаштва у Подгорици о задржавању осумњиченог свештеника у тзв. тужилачком притвору до 72 часа, је одлучио по жалби и донио рјешење којим је уважио жалбу бранилаца и укинуо рјешење подгоричког Основног државног тужилаштва о задржавању о. Мирчете у притвору.

Истим рјешењем је наређено да се прота Мирчета одмах пусти на слободу чиме је потврђен став бранилаца да је поступање у овом случају Тужилаштва, као и Управе полиције, било незаконито, јер је о. Мирчета без икаквог основа након давања изјаве задржан у притвору.

Ово ослобађање о. Мирчете је у правном смислу било врло важно рјешење, јер постаје судска пракса за све будуће случајеве, да нема основа за задржавање свештеника у притвору након давања евентуалних изјава у полицији у својству грађана због, како је казао тада протојереј-ставрофор др Велибора Џомић, мирних, благословених и дозвољених литија које се организују против Закона о слободи вјероисповјести и његових спорних и дискриминаторних неуставних одреби.

И судија за истрагу Основног суда у Данилограду Соња Кековић у поступку извиђаја према осумњиченом свештенику Жељку Ћалићу, а одлучујући по жалби браниоца адвоката Радоја Бојовића, донијела је рјешење којим је уважила жалбу и укинула рјешење подгоричког Основног државног тужилаштва о његовом задржавању у притвору, након чега је он пуштен на слободу.

Прота Мирчета је након пуштања на слободу захвалио на подршци Митрополиту Амфилохију, свештенству, правницима, посебно вјерном народу и поручио: “Представља ми изузетно задовољство што сам свештеник тога народа. Ми се боримо против сваког зла, па и овог које је овај Закон донио и довео до тога да се свештеници затварају. Овај притвор је само једна мала станица на овом путу, осјетио сам љубав и молитву Цркве. Идемо даље до Христове побједе. Не дамо светиње!”

Пуштање на слободу даниловградског пароха вјерници су дочекали испред полицијске станице, а прота Жељко је сабранима казао: “Битку за одбрану светиња настављамо”.

Борба за одбрану светиња је настављена и дала је плода, народ је извојевао и дочекао слободу. На изборима 30. августа 2020. љ. Г. слободни грађани Црне Горе гласали су против власти која је донијела дискриминаторни (анти)закон о слободи вјерописповијести. Нова парламентарна већина 20. јануара 2021. љета Господњег изгласала је већином гласова измјењени Закон о слободи вјерописповијести.

Весна Девић

Pin It on Pinterest

Share This