Izaberite stranicu

У раду дводневног Међународног научног скупа „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“, који се одржава у манастиру Острог, Никшићу и Требињу, у понедјељак 10. маја 2021. године, на дан Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, у сесији, организованој у Парохијском дому у Никшићу, учествовао је и Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије.

Епископ Јоаникије поздравио учеснике Међународног научног скупа

Поздрављајући учеснике научног скупа, окупљене поводом обиљежавања 350 година од престављења Светог Василија Острошког, Преосвећени Епископ Јоаникије је говорио о земаљском житију Светог Василија, који се, навео је Владика, „апостолским дјеловањем у својој Цркви водио стопама Господњим, извршавао и настављао дјело Христово, благодаћу Светог Духа руковођен у све дане његовог живота“.

Владика је додао да нам је Господ, након ужасног догађаја Спаљивања моштију Светог Саве на Врачару, послао утјеху у личности Светог Василија Острошког Чудотворца. То вријеме, иако је било вријеме робовања и страдања, било је, у исто вријеме, и вријеме стварања, великих подвижника, великих црквених дјелатника.

„То нас је спасило, уздизало и чувало, и та отменост, духовност и култура се види свуда. Требало би том времену поклонити више пажње и можда баш овај научни скуп може да да повода да више пажње обратимо на то значајно вријеме. Свети Василије се за вријеме свог живота везивао за вјечност, за Христа и био обасјан славом Царства небеског тако да је он превазишао своје вријеме. Послије упокојења, одлазећи у наручје Божје он је имао ту слободу да нас заступа пред престолом Божјим и да буде стално присутан у свом народу. То је посебна благодат појединих Божјих угодника“.

„Видимо да је присутан и у ово наше вријеме, као и у свим претходним временима. Он је, увијек, био пастир и Владика, који надгледа своје стадо. Безбројна су његова чудеса, а једно од највећих или, боље речено, највидљивијих чудеса су литије, почев од оне литије кад је походио свој завичај, Требиње и Мркоњић, гдје му се подиже манастир, окупио Херцеговину и остале српске крајеве. То је био величанствен догађај“, рекао је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Подсјетио је да је Свети Василије Острошки столовао пуних 20 година у Никшићу, гдје му је епископска столица била у манастиру Светог Димитрија, у мјесту Попи.

„Тај манастир, као његово сједиште заслужује посебну пажњу, нажалост, од њега нема више ништа, осим једног потпорног зида. Све је порушено и разнешено, али имамо увјерљива свједочанства о томе. Блаженопочивши Митрополит Амфилохије нам је оставио завјештање да тај манастир обновимо, даће Бог“, казао је Епископ.

Подсјетио је и на величанствену литију, која је 1996. године са моштима Светог Василија Острошког и Тврдошког прошла кроз Никшић и када је народ, под јаком кишом, у величанстеном призору, кољенопреклоно, дочекао свог Небеског заштитника. Слично се, указао је Његово Преосвештенство, догодило и у децембру 2019. Светитељеве мошти су биле изложене у никшићком Саборном храму, а вјерни народ, пристигао из свих крајева Црне Горе, по хладном и кишном времену, сатима је чекао да приступи Свецу.

„Око ћивота Светог Василија наш народ је добио снагу да се избори са неправдом, злом и пакошћу претходних власти. Ту се показало како је жива веза потомака са прецима, и не само жива, него и живоносна. Свети Василије нам не да да се успавамо, увијек нас храбри и никада нам не да да клонемо, него нас подиже и васкрсава“, рекао је Преосвећени владика Јоаникије.

Пожелио је успјеха у наставку рада научног скупа, који се 9. и 10. маја одржавао у манастиру Острог и Никшићу, а завршиће се сесијом у Требињу.

Епископ Јоаникије је изразио наду да ће Организациони одбор Међународног научног скупа, који су организовали Митрополија црногорско-приморска, Епархија будимљанско-никшића и Епархија захумско-херцеговачка, са стручношћу, преданошћу и озбиљношћу радити и на издавању Зборника радова, те да ће то бити монументално дјело, што и заслужује Свети Василије Острошки, коме се, и на такав начин, захваљујемо и благодаримо.

Извор: епархија.ме

Pin It on Pinterest

Share This