Izaberite stranicu

Дана 12. јануара 2021. у  86. години упокојио се почасни патријаршијски егзарх све Бјелорусије митрополит Филарет (Вахромејев).

Митрополит Филарет био је на челу Бјелоруске православне цркве више од 30 година и са његовим именом везан је препород православља у Бјелорусији. Владика је дао непроцјењив допринос оживљавању православне цркве у Белорусији, духовном буђењу друштва. Од децембра 2013. године, када је напунио 75 година, био је у пензији.

Тијело митрополита Филарета, по благослову патријаршијског егзарха све Бјелорусије митрополита минског и заславског Венијамина, иначе духовног чеда владике Филарета, било је изложено у Свето-духовском катедралном саборном храму града Минска и у Жировичком манастиру.

  1. јануара у Жировичком манастиру служена је заупокојена литуригија и опијело упокојеном митрополиту Филарету, који је погребен у порти манастира.

 

* * *

 

Митрополит Филарет (у свијету Кирил Вартоломејевич Вахромејев) рођен је 21. марта 1935. године у Москви у породици државних службеника. Његов отац Вартоломеј Александрович био је наставник музичке школе на Московском конзерваторијуму, аутор уџбеника „Основна теорија музике“. За састављање уџбеника црквеног пјевања за богословске школе одликован је Орденом св. Кнез Владимира Другог степена. Мајка Александра Фјодоровна Вахромејева била је наставница московских музичких школа.

Године 1953. Кирил је завршио средњу школу, а паралелно и музичку школу у класи хорског пјевања и контрабаса. 1957. године дипломирао је у Московској богословији и ступио у Московску богословску академију.

  1. априла 1959. године, на другој години Академије, намјесник Тројице-Сергијеве лавре, архимандрит Пимен (Хмељевски), постригао га је у монаштво са именом Филарет у част праведног Филарета Милостивог. Године 1959. године, Његова светост патријарх московски Алексеј Први рукоположио га је у јерођакона. 1961. године одбранио је докторат из теологије на Московској духовној академији. Ту је остао да ради као професор стипендиста. У новембру исте године постављен је за наставника Московске духовне академије, а затим је хиротонисан у јеромонаха.

Године 1963. произведен је у игумана, а убрзо и за архимандрита. Након двије године изабран је за епископа тихвинског, викара Лењинградске епархије. Убрзо је назначен за епископа дмитровског и за ректора Московске духовне академије.

Био је члан Комисије Светог синода за питања хришћанског јединства, Комисије за  изучавање питања канонизације Светог Николаја Јапанског, члан редакције часописа “Богословска дјела”. 

 Године 1971. произведен је у чин архиепископа. Након двије године назначен је за  архиепископа берлинског и средњеевропског, за патријаршијског егзарха Средње Европе.

Дана 15. априла 1975 г. произведен је  у чин митрополита. Сљедеће године награђен је правом ношења друге панагије. Одлуком Светог синода  1978 г. назначен је за митрополита минског и бјелоруског, затим за егзарха Западне Европе. Био је члан комисије Светог синода за организацију празновања 1000 година Крштења Русије.

Одлуком Светог синода 1981 г. назначен је за предсједника Одсјека спољних црквених веза и за сталног члана Светог синода. 1989 г. назначен је за егзарха бјелоруског с титулом «митрополит мински и гродненски, патријаршијски егзарх бјелоруски».  1990 г. избран је за члана Савјета Бјелоруског одјељења Међународног фонда словенске писмености и културе.  

Од 18. фебруара 1992. године — митрополит мински и слуцки, патријаршијски егзарх све Бјелорусије, свештеноархимандрит Успењске Жировичке обитељи.

Одлуком Светог синода 2011. године, на основу сопствене молбе, разријешен је дужности предсједавајућег Синодске библијско-теолошке комисије. Синод је изразио дубоку захвалност митрополиту Филарету на дугогодишњем и сталном предсједавању Синодском комисијом, „захваљујући коме су се унутарцрквене и међународне теолошке расправе развиле на високом нивоу, организован је озбиљан дијалог између црквеног научног свијета и свијета свјетовне науке”.

 С руског Марија Живковић

 

 

 

Pin It on Pinterest

Share This