Izaberite stranicu

Удружење издавача и књижара Црне Горе (УИКЦГ) и издавачке куће “Октоих” и “Ободско слово” и ове године обиљежили су годишњицу Ободске штампарије, односно датум изласка прве ћириличне књиге на словенском југу “Октоиха” (04/17.01.1494. г). Овај истакнути културни датум, не само за нашу историју и народ, ове године због пандемијске ситуације обиљежили су Свечаном академијом одржаном онлајн. Учествовали су истакнути књижевни, културни и научни посленици из Србије и Црне Горе, као и публицисти.

Обраћајући се испред УИКЦГ, Радомир Уљаревић подсјећа да је “Октоих”, дјело штампара јеромонаха Макарија и још седам калуђера украшен на насловној страни заставицом са укомпонованим грбом Црнојевића, те да је ово једна од највише коришћених богослужбених књига у Српској православној цркви. Али, и да је то књига штампана прије него што су књиге штампали у неким великим културним центрима Европе.

– Све те славе се Црна Гора у наше доба била одрекла, додворавајући се онима који су ужаснути чињеницом да је српска култура толико била испредњачила у европском контексту, и спроводећи ону калајевску политику, није било мјеста обиљежавању штампања ћириличних књига – рекао је Уљаревић, подсјећајући да је једини изузетак по том питању донедавно била само Митрополија црногорско-приморска на челу са митрополитом Амфилохијем.

Свештеник др Велибор Џомић истакао је значај штампања на ћирилици у посљедњим деценијама у Црној Гори.

– Кад погледа човјек отпор свеопштој латинизацији ума и духа у Црној Гори, који је ИК “Октоих” на један свој начин и у сарадњи са дневним листом “Дан” учинио у Црној Гори, да на стотине хиљада књига уђу готово у сваки дом у Црној Гори то је подвиг над подвизима у Црној Гори и у сваком друштву – каже Џомић, додајући да то још увијек није адекватно валоризовано.

Академик Синиша Јелушић истиче значај штампарије с обзиром на историјски контекст – Зети пријете Османлије, додајући да је штампање “Октоиха” потврда континуитета изузетне и највише српске духовне традиције на овим просторима, а чији су темељи у дјелу Св. Саве, а која касније врхуни у дјелу Петровића. Он пита и што нама данас значи “Октоих” егзистенцијално и културолошки, а не само у смислу архивског, историјског податка, нарочито с владајућом неупућености по питању културног значаја овог догађаја.

– Отуда “Октоих” данас јесте опомена, али и увод у нову просвијећеност, која ће духовној традицији наших простора вратити оно значење које је она, попут штампарског чињења јеромонаха Макарија “од Чрне Горе”, некада имала – каже Јелушић.

Истичући инспиративност “Октоиха” Будимир Дубак је цитирајући митрополита Амфилохија казао да је ,,’Октоих’ цјелокупна православнатеологија, изложена пјесничким језиком”.

– “Октоих”, као штампани потомак “Мирослављевог јеванђеља”, управо је свједок вјечнога царства Бога Логоса и моћи поезије, која нам отвара очи и душу за Божанство, које је, по ријечима Св. Јована Дамаскина, “неограничено и несхватљиво; и једино што је у њему схватљиво јесте његова неограниченост и несхватљивост” – каже Дубак

На академији су говорили и Вишња Косовић, Милутин Мићовић, Гојко Божовић, Гојко Че лебић, Јован Маркуш и Милена Мартиновић.

Роћени ’90-их не знају много о “Октоиху”

Академик Матија Бећковић се осврнуо на чињеницу да је недопустиво неупотребљавање ћирилице у савременој Црној Гори.

“Ћирилица не зависи од Црне Горе, али Црна Гора зависи од ћирилице”, каже он.

Зато, додаје, Црна Гора мора окренути ћирилички лист и вратити се самој себи, свом имену, вјери, писму и језику, Његошу.

– И веома је важно да се обиљежи овај велики празник, и да оно што је сада изговорено буде у уџбенику, у читанци, јер је срамота да су ђаци чули толика чуда, а за ово што је суштина, нису чули никад, поготово они који су се родили ’90-тих – каже Бећковић између осталог.

Аутор: Живана Јањушевић

Извор: Дан

Pin It on Pinterest

Share This