Пише: др Батрић Бабовић
Корона је урадила своје. Ставила је једну и оборила хиљаде других маски. Избори и изборни процеси улазе у своје термичко прегријавање. Изношење реалних аргумената и лажи пратиоци су сваке кампање. Политика у Црној Гори и на Балкану је као бокс. Ринг и рунде чекају своје борце. Први пут у августу са 600 милиона евра дефицита због уништене туристичке сезоне. Међутим, сви табори вјерују у своју побједу, док се народ плаши глади и социјалне катастрофе. Побједник је онај ко вјерује у побједу казао би Вергилије.
Ковидовани изборни процес тече испод нивоа који је уобичајен за медијски радар црногорског политичког хоризонта. Прије расписивања избора било је приче о доношењу јединственог изборног закона и усаглашавању бирачког списка који одговара броју оних који имају право гласа. Пет државних институција ради у в.д. стању, постојећи парламентарни сазив нема већину за усвајање оних аката који захтијевају двотрећинску већину, остало се на хроничним позицијама ушанчености и неповјерења за све стратешке пројекте између власти и опозиције… Но све ово није сметало свима да се уђе у изборну трку и успут исправља крива Дрина рђавог списка у коме се налазе и живи и мртви и они који се клонирају у току појединих изборних дана. Такви пристанци нису чудни јер идеолог Донтове формуле и изборних махинација (љепши назив за похару) данас кити јелку опозиционог корпуса својим вишедеценијским битисањем у клупама црногорског законодавног дома. Због немогуће мисије унутарполитичке или интрапарламентарне лустрације овакви приступи изборима којима се преступа воља оних који бирају опозицију остају некажњени. Зашто? Рекли би стари Црногорци да нужда закон мијења. А разлоге би могли би да набрајамо до бесконачности.
Недавно се чуло да у црногорском бирачком списку постоји 103 000 фантома. Да ли је Донтова формула родила фантоме? Има ли краја оваквим перверзијама? Зашто мора бити баш овако?
Статистиком је утврђено да је Црна Гора држава старих. У Плаву, Рожајама, Улцињу и још неким градовима гласа више људи него што живи. Кад се све анализе претворе у бројеве и проценте дешава се нешто што је непојмљиво. Долази се до закључка да пуноправно и равноправно гласају и живи и мртви. Онда се поставља питање зашто је власт донијела дискриминаторни Закон против Цркве Христове а практично потврђује да вјерује у васкрсење?
Пошто се кренуло с ковидом са њим да се и приводи крају ова мучна прича. Само у Србији и Црној Гори предсједници држава су били вјесници побољшања епидемиолошке ситуације. Кад се погледа слојевитије, кризни штаб у Београду и НКТ у Подгорици дјелују као јединствени организам. Маске су обавезне, епидемиолошка ситуација је побољшана, а избори остају у тачки гдје су и постављени. Школа се одлаже за октобар због епидемије а избори се одржавају у августу јер је иста под контролом. Мирне душе се може рећи да је у Србији заправо дубока држава коју контролише и користи црногорска власт и да од њих нема већих љубитеља прекограничне братске сарадње. Бирачи из САД, Косова и Метохије и држава ЕУ су микрон. Ко не вјерује у ове ријечи ускоро ће се увјерити. Игре без граница тек почињу.
На крају треба рећи да је Донтова формула убила традиционалне црногорске политичке субјекте. Фантоми су средство за остваривање циља. Црна Гора има (не)срећу да онај ко је креирао изборе као фарсу и они који то деценијама спроводе у дјело сједе у истим клупама и “дијеле“ нашу судбину. А за помоћ пријатеља са стране треба рећи да стихови једне дјечје пјесме говоре о тој великој игри којом се разбијају наше главе.
Аца је увек Аца. Благо нама.
