Пише: Батрић Бабовић
Чарлс Дарвин је духовни зачетник модерне политике XX вијека. По многобројнима биолог а по малобројнима духовни гуру “ дубоке државе “ овај природњак из дана у дан побуђује најтананије емоције везане за “ мајмуноликост “ људског рода. Бог је створио човјека по свом лику и подобију а остатак природе подесио у калуп нижих врста од човјека. Све ово је садржај на Земљи учинило шареним и вишеслојним и у једном тренутку непрегледности научног терена стекао се утисак да је енглески природњак постао први идеолог и креатор “ неолибералног концепта “ и први природњак који семантички одваја биологију од физике и хемије, реметећи на тај начин осовину научног јединства и саборност природног комплекса. Дарвинизам је капитални подијум марксизма и његова најегзактнија емпиријска форма. У Псалтиру цар Давид наводи даровање човјека славом и чашћу нешто мањом од анђела и управљање Божјом творевином са позиције господара укупне природе. Дарвинизам и марксизам су уласком у школске програме у Црној Гори изазвали буре на осовини Старог и Новог Завјета са покушајима да се људска боголикост замијени мајмуноликошћу. Од исправљања грбавог Дарвиног прамодела у усправан положај па до његовог постављења у свијест школских генерација прошло је много времена али су остале бројне последице. Марксизам као идеолошки биолошки правац Чарлса Дарвина породио је хомо политикус- а са тенденцијом одузимања вјере у вјечно и непролазно и крајњу тајну живота и свијета саткану на дубинама Божјег Промисла. Интересантно је да мајмун никад не ломи грану на којој сједи док се за људску природу то не може рећи са потпуном сигурношћу. Политика савременог црногорског дарвино- марксизма одавно је препозната на нивоу свјетске и европске модерне политичке идеје као рушилачки покрет космоса и микрокоса људског битисања и религијског обрасца. Док шимпанзе, орангутани и њихови крвни сродници еластичност тијела и лијане користе за функционалност у појасу џунгле, савремени црногорски хомо политикуси васкрсавају неолиберално- марксистичку џунглу изван контролне сфере природњака Дарвина. Дарвинизам и марксистичка биологија пали су на испиту вишестраначке црногорске зоолошке бојне њиве. Циљ овдашњег парламентаризма је бирача претворити у број и конвертовати збир у број мандата. Све се заснива на прљавим кампањама и голим лажима, омаловажавању сопственог народа, понижавању националног духа и историје са нео комунистичким ударом на вјеру и макијавелизмом као фундаментом трајања у зони вишестраначке идиле. Набројани елементи јесу основа и дубински духовни вектор марксистичко- дарвинистицког комплекса. Није лоше рећи да је петокрака мутирала у петокраку плус, црвена боја се још више црвени а број парламентарних субјеката који пледирају на мјеста у Скупштини из дана у дан постаје бројнији. Парламентарна столица постаје или одскочна даска, или лијана или мјесто са кога апостол изабран народном вољом иде у гроб. Клупе овог дома из године у годину попуњава већина ликова за које осим оца и мајке нико не би знао да постоје. Недостатак система, непостојање стабилних државних институција и нејасне законске норме око правила колико и како је могуће бити политички актер од црногорског парламентаризма праве марксистички дарвинизам. Листе постају гране а мјеста на врху истих лијане уз које се треба попети. Гласови пука су џунгла, прашина, број и општа нумерологија лишена скрупула у четворогодишњем мандату. Ко је биолог а ко биолошки супстрат најчешће остаје енигма. У држави привида и опсене на крилима “ општег добра “ језде најдубљи лични интереси, одсуство визије и непостојање државотворне политике. Политичка џунгла је постала толико густа да за новајлије не постоји слободно радно мјесто. Из досадашње праксе показало се да је занимање политичар лишено одговорности и присуства свих видова колективитета. Познато је да су сви старозавјетни пророци до Јована Крститеља убијени. Земља се тренутно налази у фази потражње Мојсеја а Бог изнад ње постаје нијеми свједок успорене вертикализације првог хуманог дарвинистичко- политичког супстрата. Одлив мозгова, геријатријске компензације и надкомпензације, еластичност законодавства и лабављење Устава према потреби политичке већине дио су животне магле и зле судбине већинског демографског потенцијала Црне Горе. Како би омиљени политички лидери рекли пуцају им лијане и не сналазе се у верању. Није свако за биологију неутемељену на Христу. Клептомани, лажови, криминалци, корумпирани појединци и организације постају угледни грађани и бренд док умни појединци без оваквих референци остају испод нивоа статистичке значајности. Политика са хомо политикусима постаје кланица у којој се коље живо месо слободе и здраве памети. Заклана у политичком картелу неке од већина квалитетна људска душа постаје друштвена маргина. У пројектованом систему гдје је бијело црно а црно бијело, гдје комунисти и антикомунисти ратују ( а сви су исто политичко језгро ), гдје се фукара богати а паметни уништава мајмуни свих нижих врста траже свог Чарлса Дарвина на неком од врхова “ личне пирамиде “ без базе са широком основом. По поглавницима црногорске збиље Срби и Црногорци нису исто, корупција и криминал су мјера сналажљивости и успјеха а познато је да су сви изборни процеси превара и гола лаж. Бирачко тијело је покривач за фарсичне изборне процесе па је биолог са Острва нови Месија у изборно законодавство. Крајње је вријеме да сваки појединац престане да лаже себе. Важно је схватити да је мајмуна превише а број лијана ограничен. У промјеру који је морбидан треба изабрати ону зону која у себи носи мању концентрацију дарвинизма. Далеко је сунце до правог слободног опредељења и до утврђивања да ли шимпанзе или орангутани гарантују боље сјутра. Друштво које је осуђено на ова два избора има узак пут. Остају му страх од Бога и Христос који ћути и гледа
Аутор је доктор нефролог и публициста
