Izaberite stranicu

Са радошћу и задовољством прихватамо вест да је улица у Београду добила име по нашем драгом Благоју.

Београд је срце српског народа и лепо је што главни град не заборавља велике синове нашег народа. То је тренутак великог поноса за нас, његову породицу, а верујем и за све Србе који живе у Аргентини. Захвални смо свима који су у томе учествовали, а посебно заменику градоначелника, господину Горану Весићу који је био иницијатор те идеје.

Ово је, ексклузивно за “Новости”, казала Карина, ћерка Благоја Јововића, након што смо је обавестили да је Скупштина града Београда на јучерашњој седници одлучила да Загорска улица у Земуну убудуће носи име њеног оца. Са готово видљивим емоцијама у гласу, на беспрекорном српском језику, рекла нам је и да су њена мајка, брат и две сестре веровали да ће се то једног дана десити.

– Ако се границе Аргентине, затворене због пандемије, отворе, планирамо да, већ крајем децембра, дођемо у Србију и Црну Гору. Са радошћу ћемо заједно да се прошетамо улицом Благоја Јововића.

Испричала нам је и да су његова деца одувек знала за очеву дубоку љубав према свом српском народу, али да су за његове пуцње у Анту Павелића сазнали 1998, када и сви други:

– После последње посете, свом родном граду Даниловграду и наравно манастиру Острог, 1998. године, сусрео се са митрополитом Амфилохијем који му је и посаветовао да о томе и јавно проговори. Ето тада смо и ми сазнали за његов херојски чин и били смо поносни што је то урадио наш отац. Разумели смо разлоге због којих није причао са нама о пуцњима у Павелића 1957. Желео је да нас сачува од нечега што ми у младом узрасту не бисмо могли да разумемо.

Из очеве приче, каже Карина Јововић, сазнали су и за жртве Јасеновца:

– Знамо за више од милион жртава Срба, Јевреја и Рома, за најстрашније технике мучења и убистава које човечанство није дотад видело. Чак и немачки нацисти су били ужаснути тим злочинима и то много говори. То сазнање о ужасу који је преживео његов народ навело је нашег оца на тај чин. Био је свестан да је и његов живот у опасности али није одустао и био је спреман да положи свој живот за своје ближње и за правду. А нема веће љубави него када неко положи свој живот на олтар отаџбине и свог народа. Био је надахнут подвигом великих хероја нашег народа Милоша Обилића, Гаврила Принципа..

Њен отац је, каже наша саговорница, неуморно и сваког дана говорио о српском народу:

– Мало пута смо видели тако велику љубав. Он је био човек са дубоким осећајем патриотизма, поштовања обичаја и традиције Бјелопавлића, чежње за родним Даниловградом и Косићем, сећањима на реку Зету, на јела која нам је често припремао… На основу тих сећања и записа нашег оца, са сестром Маријом припремамо књигу која ће ускоро угледати светлост дана.

Сву љубав према Србима, како каже, на много начина Благоје Јововић је пренео и на своје четворо деце.

Сви смо крштени у нашој Српској православној цркви. Моја сестра Марија пише родољубиве песме, надахнуте и делом нашег оца. Трудим се да их преведем на српски језик. Члан сам удружења преводилаца Аргентине и преводим са српског на шпански и енглески.

 

Извор: Новости

Pin It on Pinterest

Share This