У организацији Митрополије црногорско-приморске и Цетњског манастира, вечерас, 18. јула 2026. године, у књижари „Светигора“ отворена је изложба радова треће иконописачке колоније одржане на Цетињу.
Свечано отварање изложбе икона уприличено је у присуству учесника колоније, свештенства и љубитеља православне умјетности и иконописа.
У име Његовог високопросвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, изложбу је отворио протојереј Благоје Рајковић, ректор Цетињске богословије, који је у свом обраћању казао да је иконичност од самога постанка свијета и човјека уткана у самога човјека.
„У првој књизи – Књизи постања, Свети пророк Мојсије када говори о стварању човјека каже да је Бог створио човјека по својој слици, односно по икони и по подобију. И то што је Бог створио човјека по својој слици, значи да је човјек сличан Богу и да је он прва икона Божија створена у овоме свијету“, казао је прота.
Та човјекова иконичност, по којој човјек личи на Бога, како је нагласио, огледала се у много ствари, а највећи показатељ тога да је човјек сличан Богу јесте човјекова слобода која му је дата:
„И управо та слобода коју је човјек требао да усавршава и да узраста у оно што је поподобију Божијем, она је човјеку била дар. Али пошто човјек није био савршен, постојала је опасност да се човјек удаљи од Бога и да та икона Божија у њему потамни – што се и десило са првородним гријехом и падом човјека. Зато је Господ Бог Отац, да би обновио ту своју икону у човјеку, послао Сина свога који су оваплотио, постао је једнак са нама. И Он је, што бисмо ми рекли данас, рестаурирао, то јест обновио ту икону Божију у човјеку, која је била у њега уткана самим стварањем.“
У наставку је посебно истакао да је оваплоћење Христово, Његов долазак на земљу од непроцењиве вриједности, од неизмјерног значаја за све нас. Он је, на првом мјесту, обновио тај лик Божију у човјеку и омогућио му да напредује и даље, да се врати на онај прави пут и да узраста према Богу да би постигао оно савршенство које му је било намијењено приликом стварања. Бог је, појаснио је о. Благоје, могао да створи човјека савршеног, али тиме човјек не би имао слободу. И управо тиме што је Бог створио човјека по својој икони и што му је дао неки циљ коме треба да тежи, човјек је требао да ту своју слободу афирмише и да је оствари на прави начин.
„То је нама Христос омогућио својим оваплоћењем, али исто тако својим оваплоћењем Он нам је омогућио и да можемо сликати свете иконе. Знамо да је у историји Цркве постојао један покрет иконоборачки који се противио сликању светих икона и називао их идолима и у суштини тога покрета се управо и налазила та борба против ове иконичности човјекове. Против оваплоћења Христовога, иако је то било на један прикривени тајни начин“, бесједио је ректор Цетињске богословије.
Подсјетивши да је овај иконоборачки покрет побијеђен, да је тим поводом било и више сабора, а последњи 843. године у Цариграду који је ставио тачку на њега, протојереј Благоје Рајковић је истакао да иконоборство као појава није тиме ишчезло, постојало је и нажалост постоји и данас. По његовим ријечима сви ови покрети, идеје које теже да човјека одвоје од Бога, да одвоје човјека од те иконичности, они су наставак тога покрета иконоборства и зато је потребно увијек изнова да се подсјећамо тога и да чинимо оно што је до нас.
„Тако је овај догађај, који се овдје одржава на Цетињу, од неизмјерног значаја не само за нашу Митрополију, него и за читаву Црну Гору, за град Цетиње и за читаву хришћанску васељену, јер овим што сте ви овдје радили, ми се увијек изнова подсјећамо на ту иконичност човјекову, да је човјек створен по икони Божијој. Желим у име Његовога високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, у име организатора – Митрополије и братије Цетињског манастира, да вас све поздравим и да вам се захвалим на учешћу и да поздравим све који су дошли на овај дивни догађај“, закључио је протојереј Благоје Рајковић, ректор Цетињске богословије, проглашавајући изложбу радова треће иконописачке колоније на Цетињу отвореном.
У иконописачкој колонији учествовали су академски самостални умјетници Слободан Пантелић, Ана Миловановић, Сунчица Бјелановић, Катарина Трифуновић и студенти Лука Вирић, Сретен Стаменић, Јована Јездић, Николина Илић и Лара Антић.
Весна Девић
Фото: Саша Дедић
