Izaberite stranicu

На данашњи дан, 7. јула 1937. године сукобом јапанских и кинеских трупа код моста Марко Поло близу Пекинга почео је јапанско-кинески рат.

Након Првог јапанско-кинеског рата 1894-95. године Јапан је припојио Кореју, док је Тајван постао јапанска колонија. Тежња Јапана за проширењем на Манџурију, регију богату сировинама, довела је до сукоба са Русијом 1904. године у Руско-јапанском рату, који је Јапан добио, те се тиме Русија морала повући из Манџурије. Јапан гради жељезницу, штитећи је са Гуандонг армијом стационираном у Кини, те жељезницом транспортује сировине у правцу Кореје. Свјетском привредном кризом 1929. године јапанска је привреда тешко погођена, па излаз из кризе јапански политичари и војни стручњаци виде у јачању колонијалне политике Јапана у правцу Манџурије. Као разлог за окупацију Манџурије, Јапан налази наводно дизање у ваздух дијела јужноманџурске пруге код града Мукден. Пруга је минирана од стране тајних агената и требало је да послужи као оправдани разлог за окупацију. Организованог отпора према јапанској војсци од стране кинеске армије није било, јер су се у то вријеме водиле борбе у кинеском грађанском рату између Куоминтанга и Комунистичке партије Кине. Осим појединачног отпора локалног становништва, јапанске трупе су брзо заузеле Манџурију и формирале марионетску државу Манџуко. Тиме се јапанска војска потпуно командно и политички одвојила од јапанске скупштине и самовољно преузимала власт у Манџукоу, а тиме и јачала своју улогу у унутрашњој политици Јапана. Протестом Друштва народа због јапанских акција долази до схватања држава чланица Лиге о немогућности спријечавања војних сукоба и иступања Јапана из организације, те тиме долази само до даљег ширења јапанских војних акција на подручју Кине.

Године 1936. Јапан потписује са њемачким Трећим рајхом Пакт против Коминтерне, који је био усмјерен против комунистичке интернационале. Пакту приступа 1937. године Италија, а за вријеме Другог свјетског рата и још неке земље и владе. Пакт је имао више симболичко значење, те ће касније прерасти у Тројни пакт, политичку и војну сарадњу ових трију држава. Дана 7. јула 1937. године долази до инцидента на Мосту Марка Пола, директног оружаног сукоба кинеске и јапанске војске, који је означио почетак Другог јапанско-кинеског рата. Инцидент се догодио 15 км југозападно од градског језгра Пекинга, на мосту преко ријеке Јунгдинг. Није доказано да су јапанске трупе испровоцирале напад. Након покушаја стварања примирја два дана након избијања сукоба, јапанске снаге захтијевају од кинеске армије испуњавање услова који би тиме спријечили даље продирање Јапанаца према Пекингу. Преговори не успијевају и већ 25. јула јапанске јединице нападају Пекинг и у бици за Пекинг јапанска војска заузима главни кинески град. Јапанска војска вјерује у брзу побједу у рату, мада кинеска војска већ у бици за Шангај пружа јак отпор. Око 200.000 јапанских војника и непознат број кинеских војника водили су битку са великим губицима. Тек искрцавањем јапанске 10. армије у заливу Хангзхоу половином новембра кинеска се војска повлачи из Шангаја, те јапанска војска тиме добија битку. Јапанска војска 8. децембра долази до Нанкинга. Лецима опкољеним војницима и становницима Нанкинга, јапанска војска позива на предају. Град бомбардују данима готово без прекида. Четири дана касније, заповједник одбране града издаје наређење о повлачењу војника из опкољеног града а јапанска војска заузима Нанкинг. У наредне три седмице јапанска војска у тзв. масакру у Нанкингу масакрира 300.000 кинеских цивила и војника.

Због слабости кинеске привреде и неразвијености кинеске војске ослабљене у грађанском рату, кинески се заповједници одлучују на стратешко повлачење већих војних јединица дубоко у позадину. Истовремено вршила се демонтажа и транспорт индустријских погона у позадину. Војне акције су се сводиле на оружане сукобе мањих размјера, чекајући на реорганизацију војних трупа у позадину, као и војну помоћ САД. САД су на почетку рата биле неутралне, али након извјештаја о ратним злочинима у Нанкингу и потапања америчког брода топовњаче Панаy, америчка влада уводи ембарго на извоз гвожђа и нафте у Јапан, а Кинезе помаже са добровољачком ескадрилом америчке авијације. Мјере су за САД биле веома важне, јер је пријетила опасност потпуног преузимања власти Јапана у Азији, слабљење позиција европских колонијалних сила Уједињеног Краљевства, Француске и Холандије, те угрожавање америчких интереса на Филипинима, који су тада били под влашћу САД. Ембарго је готово онемогућио даље напредовање Јапана у Кини, али је јапанску владу усмјерио у правцу отвореног рата са САД-ом и напада на Перл Харбур децембра 1941. године. Након напада, Кина службено објављује рат Јапану, а рат се шири на читаво подручје Тихог океана.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This