Драгаљ – 28. јун 2020. године
Данас је, на Видовдан, у залеђу Боке которске, у равном Драгаљу, служен Молебни канон Пресветој Богородици, поводом дискриминаторског Закона, против ког је устала цијела Црна Гора, тј. цио православни род.
Лијепо вријеме, пријатан ваздух, али на првом мјесту љубав према Богу и својим светињама привукао је велики број житеља Драгаља, Кривошија, Грахова, али и Рисна и околних мјеста, који су дошли са пјесмом на уснама и молитвом у срцу, да се помоле Господу да уразуми оне у чијим је рукама могиућност да се повуче донијети Закон.
У складу са прописима које је прописао НКТ молебан је започео у 18 часова, а вјерници су се придржавали прописа.
Молебном је началствовао високопреподобни архимандрит отац Арсеније (Самарџић), игуман манастира Косјерево (Епархија будимљанско-никшићка). Поред њега, молебан су служили и високопреподобни архимандрит Бенедикт (Јовановић), игуман манастира Превлака, и свештеници: Раде Лакета, парох ораховачко-перашки, отац Петар Крговић, парох граховски, отац Петар Петровић, парох тиватски и домаћин отац Момчило Глоговац, парох Рисански.
На крају молебна вјернима се обратио отац Петар Петровић, подсјетивши их да је љував оно што треба да води сваког човјека. Он је истакао да смо свједоци, да је љубави све мање и мање, а то је проблем јер је љубав она која човјека чини човјеком.
Он је вјернике подсјетио и на данашњи велики и значајан дан за нашу Цркву, Видовдан, који у себи носи тајну цјелокупног Светог писма. Видовдан у себи спаја цјелокупну историју од постанка свијета, која се крунише у Христовој новозавјетној жртви на Крсту.
На крају се отац Петар захвалио свим присутнима, подсјетивши их да су они у овим данима наша снага, наша подршка и покретач, најприје свештеницима, који су духовне вође тих људи, али воља, снага и љубав окупљених широм Црне Горе, и да је Бог уистину благословио Црну Гору и њене житеље.
Након молебна, уприличена је трпеза љубави коју су припремили домаћини.
Иначе синоћ, уочи Видовдана, на брду изнад Рисна, поново је засијао Часни крст, који је неколико пута рушен и склањан као да је неко ругло, а не знак Побједе и Љубави. Али мјештани Рисна, нису жалили своје слободно вријеме, те су, као у доба највећих гоњења Цркве, под велом ноћи, не жалећи ни свој жоивот, на стрмом и неприступачном мјесту, поново подигли Часни крст, који је симболично био црвене боје, подсјећајући на крв проливену на Косову, али у и све дане од Косова на овамо.
Нека свеблаги Господ благослови вриједне и вјерне житеље овог честитог приморског мјеста, који се не стиде својих предака, већ њима у славу и у славу Бога јединога, поново и поново дижу Часни крст, јер како и сами кажу: „Лакше је нама да га подигнемо, него њима да га сруше!“
вјероучитељ Јовица Вукасовић
