На данашњи дан, 18. јуна 1815. године битка код Ватерлоа, у којој су удружене британске и пруске трупе под командом британског и пруског војсковође Велингтона и Блихера потукле Наполеона Бонапарту, означила је крај наполеонових ратова.
Битка код Ватерлоа је била последња Наполеонова битка. На Ватерлоу се борио и изгубио против војске Седме коалиције, којом су командовали војвода од Велингтона и Гебхард фон Блихер. Наполеон је након повратка са Елбе поново постао цар Француске. За вријеме периода Наполеонових сто дана снаге остатка Европе ујединиле су се против Француске у Седму коалицију око Велике Британије, Пруске и Русије. Битка се одиграла у Белгији, 2 км од Ватерлоа и 12 км од Брисела.
Свјетска историја овековјечила је име малог белгијског мјеста које се налази јужно од Брисела. У рано љето 1815. године Наполеон је тамо повео своју армију у последњу битку, у коначни пораз. Тиме је завршена епоха која се у уџбеницима историје назива „наполеонова ера“. Мали Корзиканац, Наполеон Бонапарта, двадесет година узбуркавао је Европу, али на крају је одлучило 100 сати битке између 15. и 18. јуна 1815. године.
Француска револуција је 1789. године из темеља потресла стари поредак у Европи, али је, након Наполеоновог пораза, точак историје рестаурацијом враћен уназад.
Марта 1815. четири велике силе Велика Британија, Пруска, Русија и Аустрија су се међусобно обавезале да ће прикупити 150.000 војника да би свргнули Наполеона. Наполеон није успио у покушајима да увјери некога од чланова Седме коалиције да одустане од коалиције. Због тога је сматрао да је његова једина шанса ако први нападне, прије него што коалиција сакупи сву војску. Кад би јужно од Брисела уништио коалицијске снаге, прије него што добију појачања, тада би Британце могао да врати на море, а Пруску избаци из рата.
Наполеон Бонапарта није код Ватерлоа био онај исти војсковођа као прије протјеривања на Елбу. Цар који се вратио на власт показивао је знакове потрошености. Међутим, његов народ је био још увек фасциниран некадашњим освајачем и желио је да још једном пође у битку против осталих европских сила које су се у међувремену удружиле.
Наполеон је због бројчане надмоћи противника био принуђен да изабере да се бори прво против једног, па против другог. Око 72.000 Француза суочили су се са двоструко бројнијим снагама Британаца и Пруса. А у то се не рачунају аустријске и руске трупе које су са истока такође надирале да се боре против Француске. Наполеонов спектакуларан бијег са Елбе гдје је био заточен, његово поновно преузимање власти у Паризу током само три недјеље, све је показивало да је „мали каплар“ задржао своје особине да доноси брзе и исправне одлуке. Али та способност га је напустила код Ватерлоа. Оклијевао је.
Шеснаестог јуна се на бојном пољу налази укупно 160.000 војника, Пруса је више него Француза. За седам сати је Наполеон, захваљујући прије свега својој старој гарди, успио да натјера Блихерову армију у бијег. Цијена побједе: 10.000 француских војника остало је на бојном пољу, Њемаца је погинуло двоструко више. Велингтон је дан касније прокоментарисао пораз Пруса ријечима: Блихер је добио добре батине! И Велингтон је за длаку избјегао пораз јер је недалеко од Лињија, гдје су Пруси поражени, могао да задржи стратешки важно раскршће само зато што је заповједник трећине француске војске, маршал Неј оклијевао да га енергично нападне. Наполеону је успјело да продре између Пруса и Енглеза. Наполеон пропустио да порази Велингтона ујутро 17. јуна, што би одговарало његовој намјери да потуче противнике једног за другим. Велингтонова судбина већ је била запечаћена. Остала је записана његова реченица: „Волио бих да падне ноћ или да се појаве Пруси“. Пруси су дошли касно, али не и прекасно. У касно поподне француске трупе су већ биле у дефанзиви, али појава пруских трупа натјерала их је у општи бијег. До краја тог 18. јуна битка је већ била завршена. Од Наполеонове Сјеверне армије пола је остало на бојном пољу, убијено, рањено или у заробљеништву.
Наполеон је свргнут и заточен на острву Света Јелена, гдје је и умро. Ватерло је означио крај француске доминације у Европи и постао синоним за тотални пораз.
Приредио: Миомир Ђуришић
