У недјељу 7. јуна 2020. године, на празник када наша Света Црква прославља Педесетницу – силазак Светог Духа на апостоле, одслужена је Света Литургија, као и Велико вечерње у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин. Оцу Мирчети саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Митровић, као и протојереји Миладин Кнежевић и протођакон Владимир Јарамаз.
Током Литургије пјевала је мјешовита пјевница при Саборном храму Христовог Васкрсења, као и храмовни хор „Свети апостол и јеванђелиста Марко“.
Сабранима се надахнутим пастирским словом обратио протојереј Мирчета Шљиванчанин.
,,Овај велики празник зовемо разним именима: Тројичиндан, Тројице, Духови, Силазак Светога Духа на Апостоле, такође неки кажу Духовдан, а мање познат назив овога празника је Педесетница. Сваки од ових назива овога празника – догађаја којег славимо, говори нам о једном од аспеката празника, а све то заједно – говори нам о његовој важности. Ако се осврнемо на назив: Силазак Светога Духа на апостоле, онда нам се у том називу објашњава историјски догађај, односно, како се то догодило и шта се догодило и то смо данас читали из Дјела Апостолских. Наиме, педесет дан анакон Васкрсења Господа Исуса Христа, апостоли су се сабрали у Јерусалиму и ту се десио један необичан догађај, зачула се хука, шум са неба и на апостоле је сишао Дух Свети у виду огњених раздијељених језика. Након тога, историографија биљежи да су они говорили, проповиједали Христа, истинитога Бога и спасење Његово и све оно што је Он урадио ради свакога од нас на различитим језицима народу града Јерусалима“, рекао је отац Мирчета.
,,Зато смо и ми данас у Храму одређене дјелове службе вршили на више језика, управо да би показали и потврдили да смо и ми иста та црква из Јерсуалима, да смо ми данас сви заједно онај сабор апостолски и да смо ми њихови настављачи.“ – нагласио је он.
Отац Мирчета је подсјетио да се овај празник назива и Света Тројица.
„На овај догађај открио нам се Бог наш у пуноћи, отркрио се као треће лице Свете Тројице – Дух Свети. Бог се откривао људском роду постепено кроз вријеме, простор, кроз историју. Прво се Бог откривао стварањем свијета и човјека, кроз творевину Божију. Па се затим открива Отац кроз Стари завјет и кроз изабрани народ јеврејски, а онда долази Син, оваплоћује се Друго лице Свете Тројице и Нови завјет је сав у откривењу Сина Божијег, а онда након Његовог Вазнесења на небо, открива нам се, долази треће лице Свете Тројице – Дух Свети. Дакле, овим догађајем нам се открива пуноћа Бога у кога вјерујемо“, објасбнио је он.
Он је појаснио да се историја спасења људског рода, као и откровења Божијег припремала, баш као што се и Црква Божија постепено рађала.
,,Ниспослање Духа Светога је много велики празник, много важан јер овај догађај је рођендан Цркве. А зашто је то тако? Црква се постепено рађала, већ у Старом завјету је најављивана, затим, Христов долазак, Његово рођење и све оно што је урадио за нас, сав Његов домострој спасења је такође конституисање цркве, али данас конкретно црква се у пуноћи открила. Наиме, након што су апостоли примили Духа Светога, апостол Петар је изашао и одмах се послије његове јаке и надахнуте проповједи о спасењу и истинитоме Богу, крстило у први мах чак три хиљаде људи. Дакле, од данашњг догађаја црква се раширила, умножила, јер је у једном маху три хиљааде људи постало хришћани.“
Отац Мирчета је нагласио да је Дух Свети тај који конституише цркву и да се Њиме све освећује и просвећује.
,,Дух Свети је онај који конституише цркву, који доноси Христа и који нам доноси Царство Божије у овај свијет. Дух Свети је онај којим се све освећује, просвећује. Ми смо браћо и сестре крштени Духом Светим, ушли смо у Цркву и живимо хришћански Духом Светим! Зато је Свети Серафим Саровски рекао: ,,Циљ хришћанског живота је стицање Духа Светога.“
,,Ово је празник свих нас, свих крштених, јер сви ми смо црква. Сви крштени, сви који стојите овдје на Светој Литургији и они који данас нису дошли, сви смо црква! Господ је послао Духа Светога да цијели свијет претвори у Цркву. А шта је Црква? Црква је заједница, породица духовна. Породица и јединство око Бога, апостола, светитеља из које црпимо живот и спасење и у којој се сједињујемо са Богом“, казао је он.
Казао је да се данас много, нарочито код нас говори о Цркви.
„Међутим, највише о Цркви ових дана говоре они који не знају шта је Црква. Који немају искуство Цркве.
Ми смо црква! Ви који у њу идете, који долазите, који учествујете у њеном животу имате искуство живота у цркви! Ви који сте крштени, који се причешћујете, који се кајете. Ми смо црква жива – Бога живога! И ми знамо шта је црква и ко је црква. Не може онај који не зна, који никад, или скоро никад није био у цркви, који није крштен, кога то не интересује да говори и да одређује шта је црква и ко је црква! То би било као кад би неписмен човјек говорио о литералним дјелима и књижевности“, закључио је он.
Отац Мирчета је образложио да је Црква живот и спасење за онога ко је у Цркви, ко учествује и познаје црквене прилике, али, да за онога ко у томе не учествује, Црква јесте једна велина непознаница.
,,И ми који смо у Цркви непрестано се удубљујемо у ту Тајну и непрестано све више и више желимо да учимо и сазнајемо, будући да не можемо знати све! То све – свезнање, ће бити откривено у Царству Божијем. А многи се данас усуђују да причају како Црква треба ово или оно, показујући јасне претензије да је уређују како они желе. Али, Црква је живот и спасење за онога ко је у Цркви, а за онога ко није, она је непознаница! Говорити о Цркви, а не бити у њо,ј и не познавати Цркву је онда исто као кад би неко писао биографију о човјеку кога никад у животу није срео а камоли упознао. Колико ли је само онда сулудо тврдити да знаш све о њему и жељети да живот некога кога ни не познајеш устројаваш. Црква је живот. Црква је лични однос и саборни однос, црква су Бог и дјеца Божија око Бога“, поручио је прота Мирчета.
Борис Мусић
