Izaberite stranicu

Благоје Баковић

 

Вечној Црној Гори

Црна Гора није више црна

Нит се црном икад може звати

Изви искра камена и трна

И црна је зоре била мати

 

Сад је црна да нам боље светли

Искра коју нађе љути удар

Којом зору већ зажижу петли

Народ храбар, достојан и мудар

 

Нису мушка прса охладнела

Нит у њима умрла слобода

Но је душа Бога огладнела

И стекла је ноге, па сад хода

 

Устале су ливаде и њиве

Устала су и гробља и стећци

Устале су јабуке и шљиве

Устали су потомци и преци

 

Проходали свеци и кивоти

Вратила се свитања у зоре

Устали су негдањи животи

Спасавају образ Црне Горе

 

Оне која вековима траје

Коју туђа не понизи нога

Показује и ко је и шта је

Пред прецима у наручју Бога

Pin It on Pinterest

Share This