Да постоје људи којима ништа није свето увјерили смо се и у „доба короне“. Ових дана Господ је призвао у своја њедра најугледнијег свештеника проту Момчила Кривокапића. Преко пола вијека овај узорни и врлински свештеник дјелао је на њиви Господњој. И они који су мислили као он и они који то нису, били су јединствени у оцјени да је ријеч о човјеку честитог живота и вјерног служења Цркви и роду. Колико су му јада задавали комунистички шпијуни и доушници то само он и Бог знају. Нажалост, ни у данима молитвеног испраћаја нису га оставили на миру. Опколили су храм, наћулили уши и избечили очи, да би чим почине у гробу поново нешто смислили.
У право су они који сматрају да нема нечаснијег посла од шпијунирања. Није ли то било и Јудино занимање? Зар није и он за новац шпијао и издао Господа? Како тада тако и данас. Гдје има свједока Господњих ту има и „јудиних сватова“ .
Зато не чуди што је и заупокојена литургија и сахрана оца Мома била на удару истих. Један од портала, који се одавно претворио у „жуту штампу“ узео је на себе ту „част“ и одмах позвао тужилаштво да испита да ли је отац Момо својом смрћу и погребом прекршио „прописе“.
Ево шта снимци и фотографије кажу:
- На фотографији се јасно види да се Литургија служи у затвореном храму Светог Николе којој народ не присуствује. Пропис испоштован!!!
- Напољу, на тргу се народ спонтано сабирао и држао одстојање боље и дисциплинованије него било који политичар којег смо ових дана гледали у медијима или ини на градилиштума, тржницама, великим маркетима, а последњих дана и на свим јавним површинама у црногорским градовима. Дакле, и тај пропос је овдје испоштован!
- Касније, снимак показује спровод који обавља минималан број свештеника у присуству најближе родбине и појаца. Пропис испоштован!!!
Али снимци нису довољни, јер они који виде у свему што Црква ради кршење прописа а православним хришћанима „опасност“ по здравље, поредак и државу, не гледају очима него ушима. Није то од јуче. Тако је и настала збирка пјесама познатог нашег пјесника Момира Војводића „Уши са очима“. За ову срамну, али истиниту вијест о шпијању са сахране прилажемо једну Момирову пјесму из поменуте збирке:
Уши замашите
Имао је уши замашите
И до жељне приче домашите
Зато су га удбаши пазили
Празницима ордењем мазили,
За параду, вазда под заставом,
Зорио се са ушним саставом:
Витке, бритке, антенски дугачке,
Вазда пуне, ажурне, пуначке,
Пред њим нико није порекао,
Да је што је он чуо рекао;
Зато му је ушна каријера
Без икаквих расла баријера;
Све пријаве писа дословице,
Ево о том једне пословице:
Доставе се лажне не плашите
Куда машу уши замашите.
У прилог и пар карикатура Баћка Ј. Милачића који красе ову збирку пjесама, а одговарајућих за нашу тужну збиљу.
Нажалост, наставиће се…..
