Пише: Милош Тутуш
Велика субота, 2020. г.
Узалуд чуваш гроб, стражо! … А Јудејци по Петку, приступивши говоре Пилату: Господине, сетисмо се, да ова варалица рече, док још беше жив, после три дана устаћу. Сматрамо да би било добро да твоја власт нареди војницима да утврде гроб…. А по заповести Пилата, сами са својим војницима утврдише гроб и јако запечатише,… О, како безумници све што сами чињаху, против себе чињаху не разумевајући! Синаксар Велике суботе.
Војници су чували гроб, да пријатељи Христови, како их пред страдање сам назива, не ни слуге ни ученици, већ пријатељи, не би узели Тјело Његово. Вјековима касније, док изнова славимо Васкрсење Његово из гроба који је постао извор Живота, појавили су се нови стражари пред Гробом.
Од времена ране Цркве на Гробу Господњем се дешава чудо појаве Благодатног огња. Мухамеданци су сумњали да хришћани изводе неку превару те је уведено да се Патријарх и сами Гроб и храм претресају пре призива Благодатног огња. Овај обичај је остао до данашњег дана и након претреса Гроба, који бива запечаћен, у храму остају да стражаре представници власти у виду полиције Израела, хришћани другачијег обреда, као и поједини муслимани. У богослужбеном животу православних посвуда, јавили су се други симболични чувари Христовог Гроба, преображени, који од изношења плаштанице до васкршње јутрење чувају Гроб, али као чувари Светиње који пребивају у молитви и остају до краја као свједоци Васкрсења. Ови чувари не бране да се приђе Тјелу, нити да са истим, у потребно врјеме, хришћани крену у радосни васкршњи вход.
Ове године имамо опет једне нове чуваре, налик оним првим. У униформи, послате од властодржаца овога свијета, да чувају Тјело од пријатеља. Опет струка (и ондашњи првосвештеници су нека врста струке свога доба) хоће да порекне Васкрсење. У вријеме када славимо смрт смрти хоће да нас поробе страхом од смрти. Шта Побједилац смрти и Животодавац говори на то? Нека се не збуњује срце ваше, вјерујте у Бога, и у мене вјерујте. Јн.14:1. и Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свијет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји.Јн. 14:27-8.
Васкрсење се збива са нама или без нас. Стражари су чували, пријатељи су туговали, Христос нас је ослобађао. Мироносице долазе да сазнају за догађај који се већ одиграо. Анђео благовијести: Исус кога тражите није овдје. Идите и реците свима! Наше послање је да благовијестимо и свједочимо Васкрсење. Ако ми заћутимо, камен ће проговорити. Васкрсење је прво објавила, како ми то називамо, мртва природа. Земља се затресла и камен је пуцао, производећи буку на једини начин на који може по природи. Камен је узвикнуо: Христос Васкрсе!
Стражари су ту да би се слава учинила већом и да би се сила Васкрслога пројавила на поругу непријатељима његовим. Када је Ад у себе примао Животодавца, није знао шта га чека. Била је то само још једна људска душа коју је требао да прими у своје ропство. Али авај! Улази Богочовјек, Животодавац и Искупитељ, ломи окове пакла и све душе ослобођа! Од тог горког укуса пораза, Нечастиви добро зна шта је Васкрс. Зато су нови напади лукави, али и вјечито већ виђени. Наше је да одлучимо да ли ћемо да вјерујемо онима који нам бране да приђемо Тјелу, или ћемо вјеровати Љекару душа и тјела наших.
Васкрс је радост као ниједна друга. За сваког хришћанина слављење тога догађаја је централна тачка живота, јер очовјечење, страдање и Васкрсење јесу извор смисла наших живота. Ове године та радост је помућена због немогућности да се причестимо Тијелом и Крвљу, јер је за неке Тајна остала сакривена, и гроб је и даље само гроб, а не извор Живота. Ово је прилика да свако од нас приспитује своју вјеру и колико може да се преда ријечима које нам упућује Спаситељ преко својих Јеванђелиста. На ријеч су апостоли остављали све иза себе и одлазили за Њим. Да се радујемо у својим домовима, са својим ближњима али и да осјећамо једну количину туге због ускраћености за Лијек Бесмртности. Не треба да будемо кивни на стражаре. Подражавајмо нашег Господа који је сва искушења претрпио без роптања. Не осуђујмо оне који стоје између нас и наших светиња, наших храмова. Када је Анђео одвалио камен стражари су се разбјежали. Када су дали рапорт добили су сребрењаке и наредбу да ником не говоре шта се збило. У одлучујућем моменту, пред силом Истине и Живота стражари ће се увјек разбјежати. Апостоли су се разбјежали у Гетсиманији, али након доживљаја Васкрсења сви су могли да проживе мирно чекајући своје страдање. Наше је да ни стражаре, ни оне који перу руке, нити оне који пљују и бичују, нити оне који разапињу и пробадају копљем не осуђујемо, већ да се помолимо и да се надамо да ће им срце омекшати. Сјетимо се сотника Лонгина, потоњег светитеља.
У одсуству Светих Дарова, можемо само још више да осјетимо количину Човјекољубља Божијег. Некада не знамо у потпуности да цјенимо оно што нам је даровано. Сада чезнемо за Евхаристијом и та наша љубав и чежња јамче да оног тренутка када се причестимо на Васкршњој Литургији, ма у ком од дана Свјетле седмице то било, јер све је то један вјечни, незалазни осми дан, наша радост Празника ће бити једнака оној коју су осјетили ученици тог првог јутра у Јерусалиму. Наш вјенац ће бити већи, јер се на крају Свете четрдесетнице и Страсне седмице наша награда одлаже за још који дан. То трпљење ће донијети и већи вијенац.
Радујмо се, љубимо једни друге, и не заборавимо на све страдалнике који болују, како од корона вируса тако и од било које болести, тјела и духа. Сјетимо их се и нађимо у нашим радосним срцима мјеста за њих. Радосно поздравимо сву твар, сваког човјека, сваку птицу и звјер, свако дрво и сваки камен радосним поздравом! Све осјећа да је Христос Васкрсао! Поздравите и стражаре, и оне који чују и оне што им треба гласније свједочити. Молимо Васкрслога да се усели радост и истина Његова и у њихова срца. Не дозволимо да било шта умањи радост Празника, јер ништа је и не може умањити осим наше несавршености.
Васкршња пјесма се ори: Рецимо браћо и онима који нас мрзе, праштамо све Васкрсењем и овако говоримо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и онима у гробовима живот дарова.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!!!
Аутор је теолог
