Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Ових дана свијет личи на једну велику позорницу. Све кључне ријечи, догађаји и имена од свјетске важности и значаја замијенио је један микроорганизам из групе вируса. Сентиментално назван корона потиснуо је у други план водеће свјетске силе, геополитичке тенденције и корпоративну алијансу крупног капитала. Стао је раме уз раме по популарности и индексу цитираности са капиталним књижевним и филмским остварењима а кумулативно пријети да надвиси бројчани губитак људских живота више него оба свјетска рата. Капитални инвеститор људске немоћи и онај који господара природе опомиње на ограничену моћ у своје име је инкорпорирао цјелокупну медицинску науку са постојећим знањима и оне табуе експерименталних анализа које су у својој узлазној путањи са само једним циљем – наћи лијек против куге 21. вијека и смањити стопу смртности од пошасти микронске величине и планетарне разорне моћи.

Свеједно је да ли мејнстрим медији прецизно извјештавају о последицама вирусног оркана кад се водеће свјетске економије налазе пред глобалном катаклизмом. Губици великих корпорација мјере се у милијардама долара, страх и сумња са набујалим неповјерењем немају своју цијену, велике заједнице народа показују своју нефункционалност а на свим половима међудржавних релација јачају националне политике и странке које пледирају снажне идентитетске програмске циљеве.

Вирус као нестраначки, наднационални, бескласни и планетарни конституент ујединио је политичке ривале на свјетској мапи и открио пукотине и голотињу у редовима Европске уније. Италија која је имала највеће страдање у овој пандемији изостала је помоћ организације европских народа којој припада, док су Кина и Руска Федерација биле на висини хуманости и упутиле материјалну и стручну помоћ. Корона је показала голотињу западних друштава и либералног капиталистичког система са обесмишљавањем постојања ОУН, ЕУ, СЗО и ММФ. Одједном су се и САД као планетарна сила нашле на кољенима са тражњем помоћи од стране Руске Федерације. Пандемија која је имала симптоматично дистрибутивно поље јављања показала је немоћ глобализма као система који је пријетио да успостављањем сопственог поретка угрози темеље националних идентитета и клицу мултиполарног свијета. Биће занимљиво раслојавање свјетске моћи и пад водећих свјетских економија, формирања нових савезништва и трансформација постојећих међународних организација.

Са социолошког аспекта биће занимљиво посматрати друштво након пандемијског таласа са импакцијом свих последица и новина које је вирус короне произвео. Биће потребно преиспитати огромна улагања у истраживања фармацеутске индустрије која су у 2017. години износила 934,8 милијарди долара а предвиђа се улагање за 2020 годину у износу 2020 милијарди долара. Треба поставити питање зашто не пада смртност код људи ако расту сазнајни, технички и технолошки потенцијали фармацеутске индустрије? Зашто не постоје вакцине за САРС и МЕРС? Да ли постоје напредовања у онколошкој терапији и колики је успјех у лијечењу малигнома у односу на уложена средства за истраживање љекова? Како је могуће лијечити болесника са АИДС трансплантацијом органа а тако мало урадити за излечење основне болести? Кад је корона у питању карантин је једини лијек уз смањење нагиба кривуље и широк дијапазон клинички и студијски непотврђених терапијских протокола. Утицај на стање свијести биће занимљиво пратити након ове пандемије са лепезом широких психичких поремећаја и до сада невиђених синдрома.

Земљина кугла неће бити иста послије короне. Закључујемо да ће доћи до трансформације политичког, економског, културног, здравственог и научног потенцијала планетарних сила. Како ће све то изгледати остаје да се види а с обзиром да је пандемија почела око Божића а трајаће послије Васкрса не преостаје ништа него да се уз разне “теорије завјере” и медијске акробатике водећих свјетских гласила и тв станица вјерује у Божје допуштење. Човјек је одавно постао декаденца сопственог смисла постојања и одрицатељ лика и подобија Божјег. Можда вирусна катаклизма породи ријеч Бог у правним актима свих земаља свијета и кровних свјетских институција. Само тим начином функционисања планета може постати антивирусни штит. Ако је вирус постао лидер екуменског дијалога снагу треба усмјерити да последице његовог дјеловања буду што блаже и са минималним људским губицима. Поствирусно доба биће прави тест људске природе. Бог је почео да се враћа у људе и на Земљу. Да би ту остао потребан је људски напор. Који вредносни судови и мотиви иду ка том циљу показаће вријеме које долази. Ако се не извуку поуке слиједи корона послије короне. А послије тога Бог зна!!!

Аутор је доктор нефролог и публициста

Pin It on Pinterest

Share This