Дјеца вјеронауке из Доње Горице су у организацији поклоничке агенције „Одигитрија“ за викенд, 25. и 26. априла, 2026. године, уз пратњу вјероучитељице Видосаве Живковић и старјешине цркве Светог Ђорђа у Доњој Горици, оца Ђура Томовића, обишли Светиње југозападне Србије.
Манастир Градац, задужбина Свете краљице Јелене Анжујске, био је прва дестинација коју смо посјетили приликом нашег дводневног ходочашћа.Градачка цркви Благовијести Господњих чува гробно мјесто Свете краљице Јелене чије су мошти монаси ове Светиње сакрили како их Турци не би пронашли и оскрнавили, тако да ни данас није познато гдје се оне налазе.Монаси манастира Тврдош као велику Светињу чувају руку за коју се претпоставља да је рука Свете краљице Јелене.
Након манастира Градац упутили смо се у Раваницу, ову раскошну Светињу коју подиже српски кнез Лазар између 70-их и 80-их година 14. вијека, а у којој почивају његове нетљене и чудотворне мошти.Након Раванице утисак је употпунила и заокружила Манасија, задужбина његовог сина деспота Стефана Лазаревића.
Манастир Манасија или манастир Ресава, како је првобитно био назван будући да је подигнут у близини ријеке Ресаве, један је од наших најљепших и најимпресивнијих манастира у ком се налазе мошти Светог деспота Стефана Лазаревића.
Недељу смо започели Литургијом у Љубостињи, задужбини царице Милице коју је подигла на мјесту гдје је први пут угледала Лазара и баш на том мјесту њиховог првог сусрета и њихове будуће љубави никла је Света Љубостиња.У манастирској цркви Успења Пресвете Богородице почивају мошти царице Милице, преподне мати Евгеније која је пред крај земног живота узела на себе велику схиму са новим именом Ефросинија.Поред њених моштију у цркви Успења Пресвете Богородице налази се и гробно мјесто монахиње Јефимије, прве српске пјесникиње, која је извезла чувену „Похвалу кнезу Лазару “ чија се реплика налази изнад њеног гробног мјеста у Љубостињи, док се оригинал чува у музеју Српске православне цркве у Београду.
Након литургијског сабрања у Љубостињи обишли смо манастир Жичу, задужбину Светог краља Стефана Првовјенчаног у којој је Свети Сава крунисао за краља свог брата Стефана на празник Вазнесења Господњег, 1221 године.
У Жичи, сједишту Српске цркве након стицања независности у Никеји 1219. године, крунисано је још шест владара из породице Немањић, па је и град Краљево у чијој се близини налази Жича управо из овог разлога и добио име.
Наше поклоничко путовање завршили смо посјетом Студеници, задужбини Светог Симеона Мироточивог, коју са правом сматрамо мајком свих наших цркава, нашим драгуљем и духовним извориштем са ког се напаја наш народ,а која данас чува мошти свог градитеља, Светог Симеона Мироточивог, његове супруге, Преподобне мати Анастасије и њиховог сина, Светог краља Стефана Првовјенчаног.
