Izaberite stranicu

Пише: Батрић Бабовић

Некако с прољећа крену све плиме и осеке. Сабере се човјек послије зимске хибернације у коју упада летаргичним и несувислим понашањем па крене да копа по својој годишњој архиви сјећања и бројкама (не)запажених резултата да види има ли смисла било шта анализирати. Кад се свака ставка положи у своју полицу схвати се да је крај минуле године по свему судећи обиљежио слијепи миш из провинције Вухан у Кини. Далеко од нивоа популарности Блека, Загора, Мистер Ноа и Команданта Марка овај јунак са кинеских пећинских сталактита и пијачних тезги постао је стриптиз мајстор животног стрипа за голишаву свјетску економију и ровити медицински научни комплекс који су одавно у посједу корпоративног капитала и разних „ дубоких држава”. Плићак приказане јавности и дубине нетакнутог јавног мњења чезну за откривењем планетарне коронарне путање највећег јахача апокалипсе, енергичнијег и продорнијег од самог вируса сиде а невидљивијег и разорнијег наследника  вирулентности партикуле истог рода од самог САРС-а. Док се англосаксонске скраћенице стављају у употребу званичне медицинске коресподенције наука и народ стоје пред два питања: Да ли је Кина заиста легло похаре или је карантин једини лијек за кугу 2020?

Прегледом најважнијих датума за епидемију симболично названу КОВИД-19 увиђа се низ следећих чињеница.  Може се рећи да је прва мистериозна упала плућа регистрована 12. децембра 2019. године у Кини. Већ 5. јануара наредне године кинески експерти јављају да упале плућа нијесу узроковане ни САРС ни МЕРС вирусима. Два дана касније исти стручњаци су идентификовали вирус који је у Свјетској здравственој организацији пријављен као нКоВ- 2019. У фебруару, тачније 11. фебруара СЗО даје име вирусу КОВИД -19. Наилази се на следеће недоумице. Хронологија  догађаја може да постави логично питање да ли је вирус заиста из вуханског миша? Каква је била размјена информација између експертских тимова водећих свјетских медицина и СЗО? Зашто је проглашена пандемија на 150 случајева ван Кине од стране кровне свјетске организације за здравље? Одговори из постављених питања чекају умније и вигилније епидемиологе и вирусологе.

Читајући изјаве два умна регионална стручњака свјетског реномеа из ове области назире се оптимизам разумским пројекцијама претходно постављених питања. Речено је да се мало зна о вирусу, о заразности током инкубације, непозната је дужина излучивања клица… Наглашено је да је потребно да се зарази 60% популације да би се успоставила динамичка равнотежа између човјека и вируса. Развлачење криве је кажу експерти једина нада за све. На крају је дошло до игре бројева и мале статистике па је то заједништво некако улило оптимизам, са констатацијом да су експерти за проактивни епидемиолошки став према наслућеној епидемији и са огромним повјерењем у своје колеге и идентичним неповјерењем у функционисање здравственог система и начин његове организације.

Погледи у Пекинг и Рим уливају наду и страх. Кинески подаци говоре да је смртност до 9 година старости непостојећа категорија, док је до 40 године смртност 0,2 %, а ко дочека осму деценију у Кини има проценат смртности од 15%. У Италији су гробови постали луксуз, док је смртност постала статистичка опасност и демографска катаклизма за цијели европски континент. Тајна је вјероватно у плесу кривуље епидемиолошке непознанице.

Оно што је сигурност јесте приручник за КОВИД-19 који је код нас стигао из Кине. У његовом уводнику моли се за његову допуну, могуће грешке које треба примијетити и отклонити и напомену да је ово почетак једног глобалног рата. 68 страница показује кинеску одбрамбену способност и функционалност здравственог система.

Дивим се кинеским скафандерима, маскама и наочарима. Не волим затвореност, али кад се мора мора се. Вјерујем да ће од 120 милиона маски и рукавица коју наши партнери са аутопута произведу за рекордни рок, нека стићи и до нас у нешто раскошнијем броју.

Док се пењемо ка врху листе кинеских „економских приоритета” здравље љекара ће крпити странице приручника насталог на темељу вуханске сталактитске легенде. У њему имамо све што је потребно, осим скафандере и наочари.

Док нас све то не задеси да будемо као Кинези, бићемо задовољни доказаним здравственим заштитником карантином.

Он је немогућ кад је болница наш живот и дом!!!

Аутор је доктор нефролог и публициста

 

Pin It on Pinterest

Share This