Божидар Чармак, адвокат из Бара, саопштење због привођења у ноћи Недјеље побједе православља:
Полиција је сматрала да ми је прексиноћ била угрожена безбједност уласком на Цетиње због група познатих полицији које се спремају да ме физички нападну, па ме на Брајићима службено спријечила да наставим пут. Већ сам био прешао око 50 километара и остало ми је још двадесетак које је требало да препјешачим у току ноћи.
Упркос томе што сам тражио да на личну одговорност наставим ход до Цетиња није ми дозвољено.
Желио сам и у том случају да оставим свједочанство да ово треба да буде држава Црна Гора, а не садашња режимска или приватна касаба у којој Н.Н. лица испоручују пријетње и насиље преко полиције као обичног курира.
Хтио сам да пошаљем поруку да постоје и пречи закони од закона усвојених у Скупштини и да ти пречи закони диктирају границе закона које доноси власт. Хтио сам да поручим да правни систем мора гарантовати слободу човјеку и заједници да искуством, осјећањима, мислима, дјелима, ријечима и коначно вјером изграђује свој карактер од првог до последњег човјековог даха. Хтио сам да покажем да је једно красти материјално, а друго је красти човјеку, заједници и Цркви право да изграђује своје искуство, карактер и личност. Тамо гдје се некоме нешто отима, ту нема личности, нема карактера и нема реда. Хтио сам да поручим да је Закон о слободи вјероисповијести отров за државу, а слобода за оне групице којима је потребна режимска касаба у којој ће они бити власт, активисти или критичари, а слободни људи системски проблем.
Због тога сам те ноћи био спреман да се суочим са окончањем свог живота или да изгубим здравље или да на други начин изгубим нешто што имам, и сматрам да полиција није имала право да ме спријечи да завршим тај пут, ако већ није спријечила и научила грађане да један човјек и један крст на Цетињу, споменику хришћанске духовности и посвећене монархије имају сву част и слободу коју држава може гарантовати и да се због тога Црна Гора зове држава, а не никаква идеолошка касаба са кривотвореним симболима и невидљивим групама.
Истински ми је жао полицију, војску и друге службе и службенике који су заједно са грађанима таоци интереса неких људи из Подгорице, а много мање самог Цетиња.
Због тога не бринем о својој безбједности, него о истини коју остављам својој дјеци.
Жао ми је што критичари режима из политике и јавног живота разводњавају ту истину када она највише крвари, али то је ствар њиховог карактера и срца.
Наша будућност су дјеца и оно што ћемо им оставити не само материјално, него и као начин развоја карактера њихове генерације.
Хвала Митрополиту Амфилохију и Цетињу који су заједно тог јутра на дан Побједе православља одржали литију испред Цетињског манастира и спријечили да будемо беззаконици, присиљени на безакоње законима које пишу људи из Подгорице а спроводе Н.Н. лица по брајићким странама.
Вјерујем да је ова укупна побједа у литијама и ријекама људи најчистија у народној свијести и најчистија великој црногорској историји и радујем се свакој секунди овог данашњег времена.
