Select Page

пише: Миомир Ђуришић

Од давнина наш народ у литијама види заштиту од свих зала, која могу погодити град, село или њихов катун. У случају суше или епидемијских болести постоји обичај да се на значајне дане врше литије око града, села или било кога мјеста. Крстоносци су полазили испред цркве послије одржане литургије. У тим тешким тренуцима, непогрешиво јединствен, народ се крсним ходом борио против зла.

Овог љета Господњег, послије три деценије духовног, моралног и материјалног сиромашења, наш народ је постао једно. Црна Гора, и народ у њој, ових дана показује васељени како добро побјеђује зло. А литије свједоче!

А зло не мирује…и оно „свједочи“. „Свједок Божије љубави“, дуго најављивање „документарне емисије“ на Јавном сервису требало је да буде тајно и главно оружје а „документарац“ свечани дефиле кроз Тријумфалну капију. Иронија у наслову је иронија која није софистицирана од деведесетих година прошлог вијека, када су нам са Јавног сервиса иронично поручивали да мрзимо шах и да је „Рат за мир“ нама рат а њима мир, нама рат а њима брат, нама рат а њима приватна држава. И ништа се није мијењало од тада. Ни иронија, ни ароганција, ни декаденција која је размажена љубавница моћи. Али све има рок трајања. Ромејско царсто (Византија) је тајним оружјем, грчком ватром, владало Медитераном и свијетом. Када су ромејски цареви схватили да оружје није више тајно и да је превазиђено, њихова пријестоница, Цариград, је постала један од скупих трофеја турског султана Мехмеда II Освајача. И Хитлер је мислио да ће својим тајним оружјем, „муњевитим ратом“, покорити свијет. Његови снови су трајали до предграђа Москве и Лењинграда а послије Стаљинграда је оставио златни метак за себе који ће употријебити у свом бункеру, у Берлину. Асоцијација која намеће питање да ли је УДБА, која се сада зове АНБ, тамна страна Јавног сервиса или је Јавни сервис аматерски нашминкана УДБА. Да ли је Јавни сервис задња линија одбране режима или узалуд жртвована пјешадија пред главну битку, унапријед изгубљену? „Документарац“ је уподобљен да народу покаже  ко је митрополит Амфилохије. А народ, називао он себе Црногорцем или Србином, улицама црногорских градова, улицама својих градова, улицама своје државе свједочи свијету ко је митрополит Амфилохије. Свједочи да је митрополит слика народа а народ његов лик у огледалу. Па, зашто су режим у Подгорици и Јавни сервис, његова узалуд жртвована пјешадија, у заблуди? Зато што су помијешали народ. Они су „документарац“ зготовили за нове Црногорце које су наканили да направе. И били су сигурни да су их направили. А крсни ход народа опомиње да Црна Гора не може бити антицрногорска али ни антисрпска. И да су осим званичне државне заставе, црногорске заставе и тробојка и крсташ. И да нас заставе не дијеле, него уједињују.

Док Тајни сервис режима у Подгорици ноћу пали државне заставе и графитима жели смрт Црногорцима, Јавни сервис дању ангажује лажне „академике“ и потрошене „аналитичаре“ који позивају полицију у помоћ. А полицајци, најревноснији учесници литија…када нијесу у служби, онда су у крсном ходу са народом а када су у служби, чувају народ. Ипак, сви су они Милоје Шћепановић!

Колико пута режим у Подгорици преко своји јавних и тајних сервиса смањује број учесника у литијама, он се на следећим литијама увећа толико пута…непогрешиво, алгоритамски!

Три деценије пуном паром раде јавни и тајни сервиси уништавајући Бога и човјека у човјеку. А онда… народ? Зашто?….Ту њихово запире спознање. Не знају да је у најтежим временима Црква била уз народ а народ са њом. И не знају да народ зна, да када вјерује ни небо није високо. А литије су обасјале свјетлошћу, да се издалека виде, лица младог и образованог свештенства које збори из главе цијелог народа, авангардне младости која збори у име народа…и анђеоска лица дјеце која зборе за будућност.

Некада давно, један римски државник и војсковођа обратио се својим противницима: “Немојте пуно да причате, ми држимо мач у рукама!“. То оружје сада краси музеје и показује свијету како је Рим, господар свијета, мислио да је са њим крај историје. „Има нас више, немојте нам се залијећати“ добија свој епилог. У заједничком крсном ходу су и они којих је више а требало је да их буде мање и они којих је требало да буде више а мање их је. Уосталом, литије сведоче да су они једно и заједно! А послије литија ништа више неће бити исто. Народ зна како се осваја слобода. Једном слободан, заувијек слободан!!!

Аутор је професор историје

Pin It on Pinterest

Share This