Киша и хладно вријеме ни вечерас нису омели Новљане да се саберу у великом броју на молебану и литији за одбрану светиња. У току дана је више литија кренуло из околних мјеста са благословом да се састану испред манастира Савине, гдје је прочитана молитва Пресветој Богородици.
Од цркве Лазарице на Видовом врху у 14.30 је кренула литија према Мокринама и Ратишевини. Литију су предводили свештеници херцегновског намјесништва протојереји Владан Пантелић и Никола Урдешић и јереји Александар Папић, Стеван Дурић и Зоран Миљанић, парох у Мокринама. Овај литијски вход од Лазарице до Савине дуг је 19 километара.
Након молебана у цркви Свете Тројице у Кутима који је почео у 18 сати, народ је у литији кренуо према Зеленици, гдје се заједно са вјерницима из Каменара и Зеленике упутио ка манастиру Савина. Литију из Кута, Зеленике и Каменара предводили су парохијски свештеници – оци Драго Пешикан и Небојша Вуловић.
Главна градска литија кренула је према манастиру Савина из цркве Вазнесења Господњег на Топлој. Молебан у том храму је служио протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије црногорско-приморске.
По одслуженом молебану сабраном вјерном народу се у цркви на Топлој обратио протојереј Живан Вукојевић који је казао да је пут суза, покајања и праштања благословен, као и крсни входови којима се ових дана освећује Црна Гора.
Он је додао да је вечерашња литија посебна јер на неки начин представља увод у почетак поста.
– Крсни вход од светиње на Топлој до Савинске светиње је ход суза, покајања и тражења опроштаја, – казао је отац Живан.
Изразивши велику радост и благодарност што вечерашњу литију у Херцег Новом предводи секретар Митрополије црногорско-приморске, он је казао да оца Обрена у Новоме сви знају и да га не треба посебно представљати.
Из цркве на Топлој вјерници су предвођени свештенством кренули према манастиру Савина.
Породица Јоцовић и Данијела Ђуровић са Савине припремили су послужење за све оне који су у литијском входу долазили из удаљенијих мјеста.
Испред манастира Савина, многобројном окупљеном вјерном народу се обратио отац Обрен Јовановић.
Изразивши велику радост што је како је рекао међу слободним и благословеним народом Херцег Новог, он је примијетио да је ове вечери цијели град у литији.
– Вечерас када смо пролазили улицама овога дивног и благословеног града чули су се поклици: – Не дамо светиње, па ја кажем мојој браћи свештеницима и мојој браћи који су ишли са мном, коме ви ово вичете, читав град је вечерас са нама, нема ко да вас чује. Али, чују Небеса и чује читава Црна Гора да је Херцег Нови увијек био и Бока, на путу правде и истине и увијек тамо гдје су се браниле светиње.
Подсјећајући да је ова ноћ за православне вјернике праштално вече, он је скренуо пажњу на то да вечерас умјесто да сви православни вјерници у Црној Гори буду у својим храмовима и да се баве искључиво молитвом за опроштај Богу и једни другима, вјерни народ је приморан да иде улицама широм Црне Горе и свједочи онога који има власт и моћ да опрости гријехе свима.
– Чујете ових дана да нас оптужују да су ове литије све само не оно што оне у суштини јесу. Оне су молитвени входови, вапај Богу за спас овога народа, за спас нас самих, за заштиту светиња. Оптужују нас да су ови наши свештени входови све друго само не молитва па кажу да смо ми не против овог безаконог закона него да смо ми против Црне Горе и да подривамо њене темеље, јер се ова власт поистовјетила са државом па мисле ако се неко не слаже са њиховим политичким ставом да је против државе, – казао је отац Обрен додавши да нису тачне тврдње да су Црква и народ Божији против државе и да је управо улога цркве у једном граду, мјесту, држави, региону да освештава тло и људе који живе у тој земљи те да је управо то једини начин да се истински чува и брани једна држава.
Скренувши пажњу на то да се власт у Црној Гори ових дана бави питањем међусобног односа Цариграда и Руске православне цркве, тумачи каноне и апостолска правила, бавећи се тако свим другим осим оним чиме би требала да се бави, он је казао да се јединство православних изражава кроз исповиједање једнога Бога Тројичнога и једну истиниту праву вјеру, протумачену од светих отаца.
– Не треба они који нису ни крштени, који не вјерују у Бога, који не знам ни да ли су икада ушли у ову светињу, они вас да уче којој ви цркви припадате или да ли међу Новљанима, Бокељима, свим људима који живе у Црној Гори да ли су они као православци подијељени међу собом. Немојте да се мијешате у питања наше вјере јер ми смо једно у Христу, а кад смо једно у Христу онда смо једно у љубави, онда смо једни међу другима у љубави, онда смо за ову земљу, онда смо за све људе добре воље под овом капом небеском, – казао је секретар Митрополије црногорско-приморске.
Подсјећајући на недавно објављени текст Милорада Никчевића “Имају ли Црногорци право на сопствену историју”, у којем аутор ректора Богословије Светог Петра Цетињског, протојереја-ставрофора Гојка перовића назива самозвани ректор, отац Обрен је казао да ”више вриједи Гојково “р”од Никчевићевог свог академства”.
– Којој он академији припада? Коју он науку проповиједа? Коју он слободу мученик има? Са осамдесет или деведесет година колико има, изашао је да пљује најчасније људе у Црној Гори. Па тамо помиње и Митрополита. На какав начин га помиње? Моја баба ме учила и увијек ми је говорила: Сине мој, грдни грди! Онај који је паметан и који је људсак никад неће грдну ријеч рећи на уста своја јер неће уста своја да опогани. Каже тај исти, каже тутње некакви каравани антидржавни и антицивилизацијски протести кроз Црну Гору. Па је ли ишта достојанственије и љепше виђено у свијету од овога Божијега народа који хода са иконом у руци? То је антицивилизација, – запитао се протојереј-ставрофор Обрен Јовановић.
Задржавши се још на тексту Никчевића, он је подсјетио на његове ријечи да је отац Гојко “вук у овчијој кожи јер проповиједа Јеванђеље Христово” и да ли су његове сузе биле искрене или неискрене.
– Немојте да нам мјерите сузе јер те сузе нису сузе мржње него сузе братске љубави и забринутости. То су Јеванђељске сузе! Христове крваве сузе које је он брисао са свога лица да би ми били слободни људи, да би нас ослободио од јединога људскога непријатеља, а то је од смрти. Е то проповиједа Црква Божија и сваки свештеник и сваки хришћанин и сви ви то проповиједате који ходате овим свештеним литијама, – рекао је отац Обрен.
Осврћући се на питање зашто Богословија на Цетињу још увијек нема лиценцу као средња школа у оквиру школског система Црне Горе, он је казао да Богословија Светог Петра Цетињског никако не може да живи мимо његовога светога ћивота.
– Оно што пише у његовим посланицама, оно што пише у његовој историји коју је он писао о Црној Гори, оним језиком којим је он говорио, е то ће бити у нашој богословији па ако нам то није за лиценцу, ваша нам лиценца и не треба, – закључио је протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, парох цетињски и секретар МЦП.
Оливера Балабан
