Izaberite stranicu

На данашњи дан, 29. фебруара 1992. године одржан је референдум о независности Републике Босне и Херцеговине од СФРЈ. Када су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, представници Муслимана и Хрвата су, у скупштини СР БиХ, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем Српских аутономних области, и референдумом о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије. Јануара 1992. године представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању референдума о независности СР БиХ. Ову одлуку су донијели пошто је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да бојкотују референдум.

По скупштинској одлуци, референдумско питање је гласило: “Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа БиХ – Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе?”. Муслиманске и хрватске странке позвале су становништво на излазак, док су српске странке позвале на бојкот референдума. Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године. Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа. Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.

На дан 1. марта 1992. године, други дан референдума, припадници Зелених беретки пуцали су на српску свадбену поворку на Башчаршији и притом убили младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима. Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Током марта услиједила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је рат у Босни и Херцеговини, који је као коначан исход, након Дејтонског споразума, имао укидање Републике Босне и Херцеговине и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентитета – Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине. Први март се сматра почетком рата у БиХ.

Приредио: Момир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This