Грабеж црквене имовине, нова ера црногорске корупције; Plunder of Church’ property: A new era of corruption in Montenegro

Пише: Божидар Чармак

Грабеж црквене имовине, нова ера црногорске корупције

 

Грабеж приватне црквене имовине и троловање хришћанства лажним црквама и лажним националним темама није нова појава у свијету.

Због тога се надам да ће овај текст послужити Њиховим екселенцијама, дипломатским представницима у Црној Гори, као одговарајући аларм и упозорење на цунами у грабежу земље и корупције који је покренут у Црној Гори.

Грабеж приватне црквене земље постао је задњих година главно занимање ауторитарних режима.

У 2017. години Турска је одузела посједе и манастире Цариградској патријаршији и Јерменској цркви под иделошким изговором предаје на управу тзв. Турској православној цркви (слика у средини) која представља дугогодишњи тролски пројекат турске државе.

Дакле, јасно је да је Турској стало до хришћанства и православља таман колико и званичној Подгорици у Црној Гори.

Оно што нарочито брине је да је у озбиљним међународним круговима Црна Гора увелико позната као дестинација грабежа земље (иако се о томе довољно не пише), а најеклатантнији примјер је био случај Буљарице од прије неколико година. Иста влада је тада под изговором општих закона, праксе судова и органа покушала да отме приватну имовину Цркве и приватних власника на овом подручју, од којих су многи странци.

Разлог повлачења Владе тј. Савјета за приватизацију којим руководи Премијер је био тај што у том тренутку држава није имала одговарајући степен власништва на кључном дијелу територије грађевинско-урбанистичког пројекта Буљарице, који је подразумијевао између осталог изградњу преко 40 000 стамбених јединица. То би сада могло да се промјени у случају да се по основу Закона о слободи вјероисповјести држава на мјесто приватне имовине Цркве по аутоматизму упише као власник.

Обзиром да су инвеститори из Катара, регистровани на Кајманским острвима овако амбициозно наступили, логично је очекивати да би купци ових стамбених јединица долазили доминантно са Блиског истока, те да би ово значило и стални демографски прилив од најмање 120 000 људи, углавном са овог глобалног подручја, данас бременитог фундаментализмом, сукобима, насилним. активностима, али и новцем који потиче од разних коруптивних дјелатности, па често и тероризма.

Доказ томе је и незванично инсистирање више чланова породице Ђукановић од прије неколико година да Црква «прода» дио који је за њих важан у Буљарици, на шта су добили одговор бар од једног црквеног великодостојника да он не може продавати нешто што није његово и што је народ завјештао Цркви, па макар то била и гола земља.

Врло је могуће да Влада и даље трпи притисак ових инвеститора ради реализације иза леђа јавности обећаног пројекта и да је данас на сцени план »Б» по потпуно истом питању и другим сличним својинским питањима у Црној Гори. Врло могуће да овакав пројекат не би био усамљен на Приморју и широм земље.

Премијер Марковић у том правцу и сугерише да Влади није у првом плану окупирање храмова и слично, кроз закашњеле и дегутантне позиве на дијалог. Наравно, све то не значи да насилна окупација храмова неће бити непосредна тема у неком следећем блиском тренутку, прије или послије избора у зависности од политичке потребе.

Овакав план грабежа земље активно се у реалном времену спроводи у Турској, која је на идеолошкој платформи тзв.Турске православне цркве, отела посједе Јерменској цркви и Васељенској патријаршији 2017. године, иако такве иницијативе има деценијама у назад.

Након више извјештаја и докумената ОЕБС а, Савјета Европе, Венецијанске комисије, 2017. и 2018. године, Турска је у 2019. Години вратила на управу овим Црквама сакралне објекте које је привремено под руководством државе и малициозног тумачења принципа «владавине права» заузела и предала тзв. Турској православној цркви. Међутим, огромни урбанизовани црквени посједи су остали заувјек приграбљени и опљачкани.

Режиму у Подгорици је стало до тзв. Црногорске православне цркве, таман колико и Турској до тзв. Турске православне цркве, а вјероватно и нешто мање. Ови пројекти троловања Цркве се разликују само у томе што је Турски пројекат нешто старији од Црногорског, пошто се међусобно угледају као млађи на старијег брата .

Међутим, грабеж земље као институт модерног европског права је веома компликован за доказивање, јер подразумјева доказивање неправичних важећих, позитивних правних аката и процедура државе, најчешће у области планирања простора, државне имовине, концесија, али као што видимо и других, па и вјерских закона и процедура.

Додатно је изазован случај када је грабеж земље допуњен злоупотребом идеолошких елемената, изазивања насиља и тензија, гдје је много захтјевније испитати оправданост одређене правне логике, процедура и малициозних материјалних рјешења.

Црногорски режим очигледно рачуна на исту западну подршку коју је прије неколико година добила Украјина за изазивање тензија и сукоба са Русијом, па због тога радикализује прилике у земљи и отворено улази у фашистичку националну идеологију која никада није имала значајну подршку у Црној Гори, али има свој опасан инцидентни потенцијал.

Међутим, сукоб у Украјини је завршен углавном на штету саме Украјине, Порошенко је неславно завршио епизодну владалачку каријеру са шачицом радикалних националиста и фашиста, а заједнички интереси ЕУ и Русије су у великој мјери преживјели украјинску трагедију кроз повратак руских парламентараца у европске институције, привођења крају великих заједничких енергетских пројеката и слично.

Међутим, режим у Подгорици се крупно прерачунао, обзиром да сукоби у Црној Гори нису у интересу ни једној од ових страна. Због тога, очигледно диктаторском режиму у Црној Гори није битан ни углед, ни елементарни интерес његовог главног дневног међународног упоришта НАТО пакта, на чему усиљено инсистира, много више за сада него НАТО пакт на том истом режиму, пошто НАТО пакт у пропаганди ширења нарочито држи до тезе извјесне производње сигурности, предвидивости и стабилности.

Истом овом режиму једнако није битан ни углед Европске уније коју у недостатку подршке сопственог народа, вјешто конфронтира са утицајем САД-а када му је то потребно ради одржавања власти.

Слична је ситуација и са савезништвима коју је исти режим изградио у Русији, а коју је вјештачки охладио и замрзао због добијања јаче подршке на Западу кроз улазак у НАТО пакт, а све ради очувања личне имовине режимских кругова стечене корупцијом.

Потпуно је чудно да рецимо британска амбасадорка у Црној Гори нема одговарајући сензибилитет за питање приватне својине која једним опскурним, успутним актом у једном вјерском закону постаје државно власништво.

Када је Европски парламент 20. 02. 2009. године донио резолуцију Зелених по извјештају госпође Маргарет Аукен на штету чланице ЕУ због грабежа земље у покрајинама Андалузије и Валенсије, управо су британски европски парламентарци били заговорници овакве резолуције, јер су у грабежу земље у Шпанији страдали и многи њихови грађани.

Дакле, грабеж земље никада није контролисан процес, који селективно удара на појединце, већ увијек потреса темеље приватне својине и модерног, демократског економског уређења.

Топло препоручујем Њиховим екселенцијама, страним представницима у Црној Гори, да још једном размотре своје ставове, сензибилитет и начин извјештавања својих влада и међународних организација у најбољем интересу оних влада и организација под чијим агреманима раде.

Ово посебно истичем јер су многе западне земље и међународне организације на добром путу да буду грубо избламиране одигравањем споредне улоге у Црној Гори и буду злоупотребљене од стране црногорског режима, који је у одлучној мјери изгубио повјерење у Црној Гори и постао пријетња безбједности ове земље. Не треба заборавити да је Црна Гора земља која географски, политички и безбједоносно почива на улазним вратима, не само Истока, већ прије свега Запада, нарочито у политичком и безбједносном смислу.

Без обира на пуно разлика у ставовима и мишљењима, сматрам да су ставови Запада и Истока међународне заједнице по питању троловања хришћанства, грабежа приватне црквене земље и објеката и бројних других вриједности и принципа у Црној Гори, потпуно подударни са интересима црногорског народа који је на већ више од једног мјесеца на својим улицама.

Чињеница је дакле да се значајни заједнички интереси, као и интерес мира у Црној Гори у битном подупиру и подржавају. Нико не жели овакву државу и овакав режим у свом дворишту: нити Рим, нити Београд, нити Загреб, нити ЕУ, нити друге међународне адресе.

Са друге стране, турски, а тиме и балкански ислам има своју империјалну, османску садржину, културолошки сукобљену са блиско-источним исламом који у дубини почива на племенској архитектури, која је врло непредвидива, ексцентрична и знатно подложна свакој врсти злоупотребе, о чему свједоче сталне ратне и терористичке турбуленције овог региона, а чију значајну миграцију у Црној Гори планира режим под маском инвестиција. Дакле ово нису инвестиције у туризам, већ у политичке и безбједоносне миграције на штету Црне Горе и ширег региона, а у корист корумпираног режима у Подгорици.

Коначно, подсјетио бих на став Стејт департмента, као и свих других релевантних међународних адреса, да је суверено право државе да доноси законе, па исто тако и да их мијења, повлачи и осуђује, као и да суверено мијења власт која одлута од националних интереса, интереса безбједности и демократије коју носи њен народ, спреман да издржи све притиске и да до краја остане у одбрани својих и међународних вриједности.

Због тога као појединац, колега и пријатељ, молим дипломатске представнике у Црној Гори, интелектуалце, колеге, активисте, политичаре, бизнисмене, црквене великодостојнике и духовна лица свих провенијенција, моралисте, борце за људска права на Западу али и Истоку, иностране власнике земље и непокретности у Црној Гори, да укажу својим владама на грабеж земље, на троловање хришћанства и других темељних духовних традиција, да укажу на ове тешке чињенице својим дипломатским представништвимаа код нас, јер то угрожава не само националну безбједност у Црној Гори, већ и сам политички углед ових утицајних међународних организација и држава, посебно у географској и политичкој и безбједоносној констелацији у којој Црна Гора представља улазна врата у Западни свијет и граничног сусједа Европске уније.

Аутор је правник и адвокат

Plunder of Church’ property: A new era of corruption in Montenegro

The trolling of Christianity with false churches and false national topics is not a new thing in the world.

That is why I hope that this text shall serve Their Excellencies, diplomatic representatives in Montenegro, as a suitable alarm and warning of a tsunami in land grabbing, as well as corruption, that is in motion in Montenegro.

Plunder of Church’ property had become the main occupation of authoritarian regimes in the last years.

In 2017, Turkey took the possession of land and monasteries of the Constantinopole Patriarchy and the Church of Armenia, under the pretense of handing it over to management of the so – called “Turkish Orthodox Church” (picture in the middle), which is a long standing troll project of the Turkish State.

Therefore, it is clear that Turkey cares about Orthodoxy and Christianity in Turkey in just about the same amount as the official Podgorica does in Montenegro.

What is particularly worrisome is that in serious international circles Montenegro is widely known as the destination of land grabbing (although this is not covered enough in the press), and the most obvious example was the case of Buljarice a few years ago. The same government had then tried, under the excuse of general laws, court practice and other pretenses, to plunder the private property of the Church and private owners in this area (with many foreigners among them).

The reason for withdrawing of the Government, or what was named as “the Council of Privatization” (headed by the Prime Minister), was that at that moment the State did not have the appropriate amount of property on the key part of the territory designed for the urban – building project of Buljarice. This project, among other things,  envisioned the building of over 40.000 housing units. That could change now, because, based on the Law on Freedom of Religion, instead of the private property of the Church, the State could automatically sign in as owner.

The investors of this project were from Qatar, registered on the Cayman Islands. Considering their ambitious approach, it is logical to assume that the buyers of these housing units would come predominantly from the Middle East. This would mean the influx of some 120.000 people, mostly from this global area, burdened with fundamentalism, conflicts, violent activities, but with money deriving from various corruptive activities, often linked with terrorism.

The proof of this is the unofficial insisting of various members of Djukanović family, from several years ago, that the Church must “sell” the part important for the Djukanović family in Buljarice zone. They got the answer from at least one Church official that he cannot sell something that is not his, and which the people had gave as a legate to the Church, even if that is only bare land.

It is highly likely that the Government is suffering pressure of these investors to realize the projects behind the public’s back, and that his is the “plan B” of the project, in dealing with the same project, as well as with other similar property issues in Montenegro. It is highly likely that this project would not remain the only one on the seaside, and in the rest of the country.

Prime Minister Marković had suggested to that effect that it is not the first intent of the Government to occupy the temples and alike, in his late and insincere calls for dialogue. Of course, all of this doesn’t mean that the violent occupation of temples shall not be the next topic in some moment in the near future, before or after the elections, depending on the political necessity.

This plan of land plunder is under way in real time in Turkey, which had, on the ideological platform of the so – called Turkish Orthodox Church, plundered the Armenian Church and The Partiarchate of Constantinopole in 2017. Those initiatives were also planned decades back.

After several reports and documents made by OSCE, the Council of Europe, the Venice Commission in the years 2017 and 2018, in 2019 Turkey had returned the sacred object to the churches, the same objects that were temporarily taken by the so – called “Turkish Orthodox Church” under the malicious interpretation of the principle of “the rule of law”. However, the enormous urbanized Church’ assets had remained grabbed and plundered forever.

The regime in Podgorica cares about the so – called Montenegrian Orthodox Church the same as Turkey cares about the Turkish Orthodox Church, maybe even less. These Church trolling projects are different only by the fact that the Tukish project is older than Montenegrian, and they are looking to it as a younger to an older brother.

However, land plunder as an institute of modern European law is very complicated to prove, as it entails proving the injustice of current legal acts and procedures of a state, enacted by competent organs, most often in the area of spatial planning, state property, concessions, but as we can also see other, even laws relating to freedom of religion and religious procedures.

It is additionally challenging when land grabbing goes in hand with abuse of ideological elements and inciting violence and tensions. In those situations, it is much more demanding to question the justification of certain legal logic, as well as malicious material solutions.

The regime in Montenegro is obviously counting on the same support from the West that the Ukraine got few years ago while raising tensions and conflict with Russia. Because of that, that regime is radicalizing the situation in Montenegro, and is openly unveiling the fascist national ideology which never had any significant support in Montenegro, but it has the potential to raise and escalate incidents.

However, the conflict in Ukraine had ended at the expense of Ukraine itself. Mr Poroshenko had finished his ruling episode ingloriously, together with a handful of radical nationalists and fascists, and common interests of the EU and Russian Federation had survived the Ukrainian tragedy in great extent. That had been demonstrated through the return of Russian parliamentarians into European institutions, completion of huge energy projects, and through other means.

However, the regime in Podgorica had miscalculated badly, because conflicts in Montenegro are not in the interest to any of these parties.

That is why it is obvious that the dictatorial regime in Montenegro doesn’t care about reputation nor elementary interest of its main international ally – the NATO pact. The regime constantly insists on that alliance, much more than NATO on its alliance with that regime, and that could be traced in NATO’s propagating in spreading legal certainty, stability and predictability in its expansion.

This same regime doesn’t care about the reputation of European Union, which it skillfully puts up against the interests of the USA, when they need it to hold on to power, in the lack of the support of its own people.

It is a similar situation with alliances that the same regime had built in Russia, which the regime had cooled and frozen because of gaining stronger support in the West through entrance into NATO pact. All of that has the same goal – preserving personal property of regime circles, obtained through corruption.

It is, therefore, very strange that, for example, the British ambassador lacks a proper sensibility for the matters of private property which shall become the state property through an obscure and casual act, in a law concerning religion.

The European Parliament had enacted a Resolution on 20.02.2009, proposed by the Greens, based on the report by Ms Margaret Auken, at the expense of Spain, because of taking of land in the provinces of Andalusia and Spain. It was the English parliamentarians that were the proponents of this resolution, because many of English citizens were affected by the actions of Spanish government.

Therefore, the land grabbing is never a controlled process, that targets specific individuals. Instead, it is always shaking the foundations of private property and modern and democratic economic system.

I strongly recommend to their Excellencies, foreign representatives in Montenegro, to once again revise their standings, sensibilities and the manner of reporting to their respective governments and the international organizations, in the best interest of goverments and organizations whose credentials they are working for.

This is especially emphasized because many Western countries and international organizations are on a good path to be heavily embarrassed by having a supporting role in Montenegro  and to be harshly misused by the Montenegrian regime. That same regime had to a great extent lost the trust in Montenegro, and had become a threat to security of this country. One should not forget that Montenergo is a country that is geographically, politically and security-wise at the gates of not only East, but primarily West, especially in the political and security sense.

Regardless of our many differences of opinions, I regard the opinions of both the West and the East of the international community concerning the trolling of Christianity, the plundering of private Church land and objects, as well as various other values and principles in Montenegro, to be in complete harmony with the interests of Montenegrian people which is in their streets for more than a month now.

It is, therefore, a fact that significant common interests, as well as the interest of peace in Montenegro, are supporting each other in their relevant parts. No one wants this kind of state and this kind of regime in its backyard: neither Rome, Belgrade, Zagreb, the EU, nor other international addresses.

On the other hand, Turkish (and implicitly Balkan) Islam has its imperial, Ottoman, content, that is culturally conflicted with Middle Eastern one, which resides on tribal architecture. That architecture is very inpredictible, eccentric, and very prone to varios misuses, which is being witnessed by constant war and terrorist turbulences of this region. That is whose large migration the regime in Montenegro is planning under the mask of investments. Therefore, these are not investments in tourism, but political snd security migrations that are damaging to Montenegro and the wider region, beneficial only to the corrupt regime in Podgorica.

Finally, I would like to remind of the opinion of the State Department, as well as other relevant addresses, that it is the sovereign right of a State to enact laws. This also implies changing them, withdrawing and condemning them, as well as to sovereignly change the government which strays from national interests, the interests of safety and democracy. Those interests are carried out by its people, which is prepared to withstand all the pressures and to remain firm in defense of their, as well as international values, to the end.

Therefore, as an individual, a colleague and a friend, I am pleading to the diplomatic representatives in Montenegro, the intellectuals, colleagues, activists, businessmen, spiritual persons, human rights activists in the West, foreign owners of land and immovable property in Montenegro, to point out these facts to their governments, to raise the issue of this land plunder, and to point out these hard facts to their diplomatic missions in in Montenegro, because all of this is not only jeopardizing our national security, but the political reputation of these influential organizations and states. This especially when having in mind that Montenegro is an entry point to the Western world and a neighboring country to the European Union.

Author is a jurist and a lawyer

Grabez - tekst-en Grabez - tekst2190831648677300311