Izaberite stranicu

На данашњи дан, 25. јануара 1899. године умро је Васа Пелагић, агитатор и публициста, народни просвјетитељ. Турска га је 1869. године протјерала у Малу Азију, одакле је уз руску помоћ стигао у Србију, па на Цетиње, гдје се сукобио са књазом Николом. Бавио се политиком и ширењем идеја социјализма, због чега је протјериван и на крају је смјештен у лудницу Пожаревачког затвора, гдје је и умро. Радојко Побратимовић, Ми, Човјек, П. Босанац. То су све псеудоними народног учитеља, Васе Пелагића. Уписује 1857. године Богословију у Београду а одлучује се за позив учитеља основне школе у Брчком. Ради даље науке одлази у Москву. На тамошњем угледном Универзитету учи историју медицине, економију и историју. Чита философска дјела водећих писаца, путописе, критике. 1867. године постаје управник Прве српске православне богословије у Бањалуци. Паметан човјек попут Васе је тако могао на миру смишљати како „подићи револуцију против Турака„. Ђаци школе и наставници су заиста били „попут фитиља за устанак“ који би оборио постојећи поредак у Босни и ослободио и ујединио Србе. Школа се одржала у реду, раду и учењу. Видјевши такав рад и залагање учитеља, народу се омилио учитељ Пелагић. Општине са свих страна Босне почињу од њега тражити упутства за школе, књиге, савјете. Пелагић је био енергичан и правичан у раду, добар говорник и убједљив у својим пословима. Али, то га скупо коштало. 1869. године бива оптужен да критикује турски режим у Босни и прогнан је у Кјутају (мјесто у Малој Азији). Тамо је провео годину и по. Својим знањем и понашањем тамо задобија повјерење српског и руског конзула. Научио је турски језик прилично добро и уз помоћ пријатеља бјежи у Србију. У Србији бива прихваћен као борац за просвјету и ослобођење српско. Изабран је за предсједника Уједињене омладине српске 1871. године. Опет почиње слободно писати и говорити. Васа Пелагић сматра да све што ради, ради по убјеђењу – „за уједињење српско„. Сматра да права народна влада „не би смјела узети народу слободу штампе и слободу удруживања и пословања„. Доста путује у Црну Гору, Задар, Нови Сад, Праг. Покушава да што више паметних људи приволи слободи и једнакости. Говори о важности слободе, разума и слободне воље, а против тираније. Не дозвољава да му се стави „катанац на уста„. Сви су се запитали – или је Пелагић сувише поштен или је луд, друге нема. Како је народ дубоко цијенио и поштовао његову искреност и идеје за слободу и честитост, тако је Васа лоше пролазио код власти. По повратку у наше крајеве учествује у босанском устанку 1875. године.  Затваран је у лудницу и осуђиван. Свој живот је окончао у пожаревачком казненом затвору 25. јануара 1899. године. Поред честих прогонстава, заточења и страсне борбе за здрав разум, Пелагић је био веома даровит, народни писац. Писао је простим и разговјетним језиком. Књига „Народни учитељ“ Васе Пелагића састоји из неколико цјелина и ово је вјероватно једна од највећих ризница љековитих рецепата у чијој је основи природни лијек као рјешење ширег дијапазона болести. Знање коју свака породица треба да има у својој библиотеци не само ради лијечења болести, већ и у превенцији и побољашњу квалитета живота уопште. Књига „Народни учитељ“ је први пут штампана 1879. године, а по својој актуелности није нимало застарјело нити превазиђено издање у овој тематици до данас.

Приредио: Миомир Ђуришић

Pin It on Pinterest

Share This