Izaberite stranicu

Др Владимир Ђурић говорио је на тему „Уговорно државно-црквено право“. Он је нагласио да се бавио уговорима државе и Цркве који нису Римокатичка црква, с обзиром на то да се Конкордати посматрају као међудржавни споразуми. У том смислу Ђурић је истакао неколико модела могуће сарадње државе и вјерских заједница.

„У Њемачкој правној науци влада теорија Координације, или строге Координације која предвиђа уговорно уређивање односа између вјерских заједница и цркава“ рекао је др Ђурић. Он је даље говорио о процедури склапања споразума између државе и цркава.

„Држава не смије једнострано да промијени читав споразум“ истакао је др Ђурић што имплицира да је воља Цркве извор државног права. Он истакао да је Европски суд за људска права у својој пракси имао прилике да се одреди према питању да ли је дискриминаторно закључивање таквих споразума. „Случај Хрватске која је одбила одређене вјерске заједнице за потписавање споразума резултирао је пресудом по којој је такво поступање државе означено као дискриминаторно“ рекао је др Владимир Ђурић.

„Влада Црне Горе закључила је споразуме са римокатоличком Црквом, исламском и јерврејском вјерском заједницом али се није изјашњавала о потписивању таквог споразума са СПЦ“  закључио је др Ђурић

Прочитан је и абстракт рада „Религијски елементи у преамбулама устава земаља са посебним освртом на европске земље“ који потписују Владан Петров и Милош Станић

Г. Бојан Влашки говорио је на тему „Управноправни акспекти аутономних послова Цркве“ која је и наслов рада који г. Влашки потписује са професором Невенком Врањешом. У свом раду бавили су се упородним истраживањем правних система Србије, БиХ, Храватске и Црне Горе, на чијем су се примјеру нарочито задржали.

„Када је у питању вјерска настава имамо примјер сарадње између државе и вјерских заједница“ рекао је Влашки и додао да се држава често појављује као суоснивач неких вјерксих школа.

„Када је ријеч о социјалној и здраственој дјелатности постоји простор за ширење активности вјерских организација у том смислу“ рекао је Влашки.

Бојан Влашки говорио је и о признавању правних дејстава црквеног брака нагласивши да постоје државе у Европи које признају такву ситауацију. „Хрватка је једна од тих држава“ рекао је Влашки.

Г. Бојан Влашки истакао је парадокс тежње државе да преузме властништво над имовином вјерских заједница ради заштите културног блага, када је другим законима то већ регулисано. „Искуство Цркве држава би требала да искористи кроз систем кооперативне одвојености“ закључио г. Бојан Влашки.

Андреј Диригенски из Беча говорио је на тему „Заштита података и државо-црквено право“ који је и наслов рада у Зборнику који потписује са Драганом Прљом и Иваном Штулићем. Он је говорио о односу Цркве са проблемом заштите личних података. СПЦ је протествовала против доношења предметног Закона у Србији, и овим радом је разматрано то питање.

„Највећа замјерка била је то да повјереник за заштиту личних података регулише рад Цркве“ рекао је Диригенски. Закуључак њиховог рада јесте да је члан 63. противуставан и сукобљен са Законом о Црквама и вјерским заједницама, те да је примједба СПЦ била оправдана.

Занимљив је био примјер пресуде Суда за људска права о мисионарењу Јеховиних свједока од врата до врата који је суд прогласио незаконитим.

Уважена гошћа из Италије Ана Валво говорила је на тему„Слобода изражавања у времену друштвених мрежа“. Она је прочитала последњи параграф из свог рада, који је посвећен слободи изражавања и вјерским осјећањима.

„Слободна изражавања и изношења ставова на друштвеним мрежа даје могућност да актуелизујемо питање могућности угрожавања осјећања вјерника“ каже у свом раду г-ђа Валво.

Пред сам крај прочитан је рад Стефана Андоновића „Заштита података о личности које обрађују цркве и вјерске заједнице у Републици Србији“

Вечерас у 20 часова биће уприличена промоција  монографије о манастиру Подластва на којој ће учествовати Митрополит Амфилохије, Мр Луција Ђурашковић и Јован Маркуш, приређивач.

Павле Божовић

Pin It on Pinterest

Share This