Izaberite stranicu

Првом сесијом дводневног Међународног научног скупа „Државно-црквено право кроз вјекове“ у манастиру Подмаине, предсједавао је др Волфганг Рорбах, професор историје из Аустрије. Он је дао преглед државно-црквених односа у Европи истакавши да је наш континент заправо храм који стоји на четири значајна стуба.

„Први стуб је хуманизам са римским правом као тековином, а други је хришћанство које је од тајног друштва постало највећа религија“, рекао је професор Рорбах. Он је додао да су те вриједности помогле Европи да дође до коначног мира након стравичних вјерских ратова између католика и протестаната.

„Други пар стубова на којима почива Европа извире из прва два – а то су просветитељство и социјална држава“, казао је професор Рорбах констатујући да су сви темељи Европе данас угрожени.

Волвганг Рорбах је рекао да болесна секуларизација пријети да избрише Европу са карте на исти начин како је нестала и Римска империја.

Др Далибор Петровић говорио је на тему „Црквено-правни односи на тлу српске архиепископије прије њеног оснивања“. Он је истакао да је формирању ових односа допринио ангажман мисионара који су се трудили да најширим слојевима друштва представе своја богословска виђења која су одлучујуће утицала на одабир хришћанске деноминације код народа.

„Последице тих одабира осјећамо и данас“, истакао је др Петровић рекавши да су црквено-правни односи утицали на формирање националних идентитета балканских народа.

„Оснивањем српске арихепископије створили су се услови за развој нарочите духовности, али и формирање српског националног индивидуалитета“, закључио је др Далибор Петровић.

Прочитан је абстракт рада Немање Благојевића „Казнене одредбе у Законоправилу Светог Саве“

Марко Ромић је говорио на тему „Државно-црквено право у Законоправилу Светог Саве“ истичући да није случајно да се овај научни скуп одржава управо у Будви:

„Читајући житије сазнајемо да је Свети Сава управо из Будве последњи пут напустио српску земљу за вријеме свог земног живота.“

Ромић је рекао да је Законоправило усвојено на Жичком сабору и да се ради о оригиналном правничком дјелу Светог Саве који је за потребе своје државе компиловао најзначајније црквено-правне норме из Византијске традиције.

„Законоправило и принципи његовог доношења, могу послужити као квалитетна основа за уређивање државно-црквених односа у Црној Гори данас“, рекао је г. Ромић

Прочитан је и абстракт рада „Кривично правна заштита Цркве и религије у Душановом закону“ аутора Љубинка Митровића и Драгана Јовашевића као и абстракт рада „Правно филозофски оглед о Суђењу седморици бискупа“ професора Михаила Ђурића.

Др Срђа Трифковић говорио је на тему „Српска црква као политички чинилац од 1557. до 1848. године“. Он је рекао да је након обнове Српске патријаршије дошло до нарочитог узлета националне идеје код Срба.

„Постојао је кратак период кохабитације између Срба и Османског царства који је врло брзо пропао, донијевши сукоб који је кулминирао спаљивањем моштију Светог Саве на Врачару“, рекао је др Трифковић истакавши да је то довело да је српски народ у том периоду природно постао савезник Аустријске монархије.

Др Трифковић је подсјетио на везе између аустријских царева и српских патријараха који су у то вријеме сматрани не само духовним већ и световним вођима српског народа.

„Српски положај у аустријском царству био је привилегован због признавања српске краљевске круне из Рима прије постојања Хабзбуршког царства“, рекао је др Трифковић рекавши да ипак мађарски елемент царства није прихватио све привилегеје које су Срби добили од цара у Бечу.

Срђа Трифковић нарочито подсјећа на преписку царице Марије Терезије и српских владика која потврђује српске привилегије унутуар аустријског царства. „Мађари, ипак, никада нису прихватили привилегије српском народу и теже да их укину што ће касније прихватити и хрватски праваши у својој намјери да истисну српски елемент са својих територија“, закључио је др Срђа Трифковић.

Потом је прочитан абстракт рада „Народно-црквена аутономија Срба у Хабзбуршкој монархији – правни основи, оквири и значај“ ауторке Љубомирке Кркљуш.

Недељко Радосављевић говорио је на тему „Синђелија, берат, печат: Ступање на архијерејски трон у Османском царству (1766-1878)“.

Он је говорећи о положају немуслиманских народа у Османском царству који се мијењао кроз вријеме, истакао да је свака вјероисповијест имала свог преставника при порти, а да су православни били представљени преко Васељенског патријарха.

„Већ је први патријарх под османском влашћу Генадије представљао све православне народе без обзира на постојање других помјесних православних цркава“, истакао г. Радосављевић. Он је говорио и о појединостима регалија које су од османске власти добијали српски архијереји унутар тадашњег царства.

Станка Стјепановић говорила је на тему „Пут до правде и права у законику посланицама Светог Петра Цетињског“. Она је указала на начело „правичности“ у овом законику које, када је пристуно, може надомјестити многе недостатке.

Нарочито је поново истакнуто значајно мјесто Светог Саве у правном животу Словена.

„Свети Сава је установио правну терминологију код Срба, и дошло је вријеме да га тако и прославимо“, истакла је гђа Стјепановић и додала: „Свети владар какав је био Свети Петар Цетињски увијек мора бити путоказ приликом доношења савремених решења.“

Потом је прочитан и абстракт рада „Дражвно-црквени односи и слобода вјероисповијести у развоју српске уставности“ аутора Дарка Симовића и Иване Крстић Мистерџелетовић.

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић говорио је на тему „Православно државно-црквено право у Кнежевини и Краљевини Србији од 1869. до 1901″. Он је нагласио да је у том периоду ослобођења хришћана ипак постојала тенденција државне власти да се мијеша у црквене послове.

„Овај период је веома важан за нас данас“, рекао је отац Велибор рекавши да све епохе наше државно правне и црквено-правне историје могу дати значај и уређивању правног положаја Цркве данас у Црној Гори.

„Нема тачке у праву гдје се не сусрећу Црква, вјерске заједнице и државе, мање или више“, закључио је отац Велибор.

Прочитан је и абстракт рада „Казна за кривична дјела у вези са вјером у кривичном праву Србије“ ауторке Драгане Петровић.

Др Драгутин Аврамовић излагање на тему: „Воља државе као материјални извор црквеног права“ почео је говором о изворима права, нарочито о изворима црквеног права.

„Тензија која постоји између воље Цркве и воље државе, очитава се кроз различите моделе сарадње кроз историју“, рекао је г. Аврамовић додавши да обије власти морају бити начисто да су једна другој потребне: „Тада ће владати потпуни мир“.

Аврамовић истиче да је данас најактуелнији модел који имамо у Њемачкој – модел подијељене суверености: „Црква има унутрашњу сувереност, али не и спољну, која мора бити одређена државним законом.“

„Са друге стране и држава је ограничена приликом уређивања односа, јер је ограничена унутрашњом слободом Цркве“, закључио г. Драгутин Аврамовић.

Павле Божовић

 

Pin It on Pinterest

Share This